Izvor: Večernje novosti, 29.Dec.2015, 14:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Život dao za mlađe kolege

SLAVIŠA Kadić umro je kao heroj. Hrabrost, nesebičnost i plemenitost platio je životom. Poginuo je pokušavajući da spase mlađe kolege iz zapaljenih radničkih baraka u mobilnom radničkom naselju na sibirskom poluostrvu Jamal.U tragediji koja se dogodila početkom februara nastradalo je šestoro radnika iz Srbije. Da nije bilo Slaviše i njegove žrtve, crni bilans bio bi još veći.Kada su se kontejneri u kojima su radnici spavali tokom noći buknuli, Slaviša je bio među prvima koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << istrčali iz njih, svedoče preživeli. Ipak, kada je video da su mlađe kolege ostale u plamenu, potrčao je nazad. Izvukao je dvojicu mladića, a onda se još jednom vratio na sprat gde su još dvojica bila zarobljena. Nažalost, ovog puta nije uspeo da sačuva ni njihov, ni sopstveni život.- Naš tata je heroj! Poginuo je, kako nam je posle tragedije sa Jamala javio jedan njegov prijatelj, pokušavajući da iz vatre izvuče druge mlađe kolege, koje je voleo i o kojima nam je pričao. Bio je tim mladićima kao otac, a ugušio se boreći se za njihove živote - priča Slavišina srednja ćerka Milena, u porodičnom domu u selu Lešak na KiM, dok nam pokazuje sliku sa mobilnog telefona koju joj je tata poslao dan pre tragedije.Iza Slaviše su ostale još dve kćerke - Mirjana i Anđela i supruga Radunka Dunja Kadić.Slaviša je u Jamal otišao svega nedelju dana pre tragedije. Pre toga proveo je tamo u dva navrata po šest meseci. Nije se žalio ni na firmu, ni na uslove rada, bio je vrstan majstor električar i ništa mu nije bilo teško.- Uvek je govorio da je zbog nas, a posebno zbog svojih ćerki i njihovog školovanja, spreman sve da radi i da ode, ako treba, i na kraj sveta - priča, jedva obuzdavajući suze supruga Radunka i naglašava da je Slaviša “žrtva tranzicije”.Najpre je ostao bez posla u “Geneksu”, gde su ga zakinuli za akcije, pa potom u “Goši”, gde je dugo radio i gde su mu ostali dužni 4.500 evra...- Povremeno sam radila u jednoj kafani, a Slaviša je tražio posao, kucao je na mnoga vrata ovde u Lešku, Leposaviću i Raški, niko nije hteo da ga zaposli. Rusija je bila jedini izbor... Sudbina je htela da tamo i okonča svoj život. Još ne verujemo da smo ga izgubili, još očekujemo da će se pojaviti na vratima naše kuće koju je teškom mukom sagradio - priča Radunka i naglašava da niko u porodici ne radi i da nevolje tek dolaze.Ceo Lešak tuguje za Slavišom, bio je divan, radan i veoma pošten čovek, svi su ga voleli i cenili.- Svi smo u šoku. Otišao je veseo i pun optimizma, još pet godina delilo ga je od penzije - priča kroz plač Vesna Čukić, komšinica porodice Kadić.KAO DA SU PREDOSEĆALE- Noć pred tragediju niko od nas u kući nije mogao da spava, budile smo se više puta, a u jednom trenutku primetile smo da nam je i sat na zidu iznenada stao. Kao da smo nešto predosećale. Sutradan je zazvonio telefon, jedna žena iz Slavišine firme hladno je Mileni saopštila: “Tata ti je poginuo, primi moje saučešće”. Nije trebalo ovako strašnu vest saopštavati detetu. Milena se umalo nije onesvestila - priča Radunka.

Nastavak na Večernje novosti...