Izvor: Glas javnosti, 23.Mar.2010, 07:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život bez struje, vode i ogreva
KURŠUMLIJA - Pune tri godine Milan Milošević (48) živi u jednoj sobici pored železničke stanice u selu Kastrat kod Kuršumlije bez kreveta, šporeta, struje i vode. Nesrećni čovek se ovde uselio pošto mu je izgorela kuća u selu Visoka.
U sobi punoj tuge, koja pripada železnici, nesrećni Milan bez reči prelazi pogledom s jednog kraja na drugi i povremeno širi ruke. Pogled mu se najduže zadržava na sunđeru na podu i prastarom gunju, koji koristi umesto jastuka.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Ne okreći se, sine
Milan Milošević nema ništa od nameštaja, a sva njegova garderoba može da stane u jednu poveću kesu. U ovoj sobici punoj tuge pažnju privlači knjiga "Ne okreći se, sine" Arsena Diklića. Na pitanje da li čita, Milan pomalo sramežljivo sleže ramenima.
- Našao sam na ulici. Bacio neko. Pročitao sam je desetak puta. Dug dan, a nemam gde da odem - kaže Milan.
U teškom vremenu, od početka devedesetih godina do danas, Milan se nije snašao. Taj period je ostavio traga i na njegovoj duši. Danas, bez ičeg, deluje plašljivo i samo pokušava da nikome ne bude na smetnji. Ne traži ništa, preživljava tako što pomaže komšijama, a oni mu daju nešto hrane.
- Ovde sam se uselio nakon što mi je izgorela stara kuća. Evo, tako je već tri godine. Nemam gde da odem, a i zašto bih. Meni ništa ne treba samo da nije ove studeni. Ušla je u kosti... - priča Milan tihim glasom gledajući u komšiju Ljubinka Veličkovića, koji ima samo reči hvale za njega.
Od Ljubinka saznajemo da je Milan rođen u selu Visoka, u kući na vrhu brda gde nikad nije stigla ni struja ni put. Zato se on početkom osamdesetih zaposlio u "Kopaoniku", ali se posle nekoliko godina obreo u Kruševcu, gde je desetak godina radio u više privatnih firmi. Kriza je naterala, Milana da se vrati u staru porodičnu kuću, ali je ona nesrećnim slučajem izgorela. Od tada je beskućnik.
- Milan je vičan mnogim poslovima. Zna dosta o bravariji, a može da radi i kao varilac. Osim toga, neverovatno je skroman, tih i pošten. Njemu samo treba pristojan smeštaj sa strujom i vodom. Međutim, on ne želi da traži ništa. Nije nikada tražio pomoć od Centra za socijalni rad iako ima pravo na socijalnu pomoć, jer nema nikakvu imovinu. Nije hteo da se prijavi u Crveni krst za narodnu kuhinju. Misli da je drugima pomoć potrebnija, pogotovu porodicama s decom - objašnjava Ljubinko dok ga Milan gleda bez reči.
Sobica u kojoj boravi Milan pripada železnici i nekad je služila za odmor njihovim radnicima koji su održavali prugu Kuršumlija-Priština. Sada šinobus na relaciji do Merdara više ne ide nego što ide.
- Posle rata na Kosovu ovde je živeo jedan čovek sa Kosova. Pošto je napravljen veliki dug za struju, ona je isključena. Ja sam Milanu dao neke svari, ali došli su ljudi sa železnice i rekli mu da mora da ih izbaci i da ne sme tu da bude. Od tada se plaši i svoje senke, spava na podu i smrzava se - priča Ljubinko.
Ovako nesto moze se videti samo u horor filmovima,ovo moze se videti koliko je Srbija zainteresovana za zivot svojih gradjana......verovatno ovo je albansko selo, jer ime Kastrat,albansko ime.Zato Milane dodji na Kosovo,jer ovde ces imati i kucu idosta drva,i sve sto je potrebno normalnom coveku.......jer Srbija sada naopaka,koja sa svojim vodjama tone sve dublje i dublje......
Hajde, Siptare, ne seri! Srbijanska vlast jeste losa, ali da siptarska vlast vodi racuna o gradjanima?! Pa da ovaj nesrecan covek dodje na okupirano (od strane vasih pokrovitelja i globalnih terorista - SAD) Kosovo i Metohiju, ogrejao bi se samo dok mu gori nova kuca...
Albert , lupash .Ovako nesto se moze videtti na mestima kao sto su Njujork, Sydney, London i drugim elitnim gradovima.A da ima i onih koji zive u parkovima u KARTONSKIMN kutijama.Pitaj za Pariz kako zive na periferiji novi Parizani.Pitaj ih da li imaju parno grejanje u tim kartonskim kutijama.To se zove KAPITALIZAM.Jedni zive u asnoslovnom bogastvu a drugi nemaju ni parce hleba.Najgore u svemu tome je sto su ljudi izgubili dushu , nema milosti a nema boljitka u svetu dok se ne osvestimo SVI .
