Izvor: Večernje novosti, 15.Apr.2019, 19:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živim da obiđem humke moja tri sina

Kraljevčanka Nada Milić ostala bez muža i tri sina. Blizanci Srđan i Boban poginuli na KiM 1999. godine, od tuge za braćom, sin Goran preminuo godinu dana kasnije PROŠLO je 20 godina, a svakim danom, svakim otkucajem srca, tuga za mojim sokolovima slomljenih krila sve je veća. Bol ne prestaje. Brojim sate i dane kada ću da im se pridružim da opet budemo zajedno. Životarim od kuće do groblja, obilazim humke sinova Srđana, Bobana i Gorana, supruga Dragoljuba, razgovaram >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << sa fotografijama, sanjam ih svake noći... Ovako, dok rukom briše kišne kapi sa nadgrobnih spomenika najmilijih, svoju potresnu ispovest, za "Novosti", započinje Kraljevčanka Nada Milić, čija je porodica tokom i posle NATO bombardovanja naše zemlje doživela tragediju koju je teško i zamisliti, a još teže rečima opisati. U proleće, 1999. godine, Nada i njen suprug Dragoljub su za samo desetak aprilskih dana ostali bez svojih blizanaca, Srđana i Bobana, dvadesetšestogodišnjih oficira tadašnje Vojske Jugoslavije (VJ), koji su časno dali svoje živote braneći otadžbinu od NATO agresora i terorista OVK. I, kao da to nije bilo dovoljno, godinu dana kasnije ostali su i bez najstarijeg sina Gorana (27), čije je srce prepuklo od bola za nastradalom braćom. Tugujući za svojim "sokolovima polomljenih krila", kako je nazvao spomen-knjigu, u kojoj je ispovedio svoju patnju, posle 11 godina preminuo je i njihov otac Dragoljub, ostavljajući Nadu da samuje među uspomenama. PROČITAJTE JOŠ - MAJKA STRADALOG U NATO AGRESIJI: Na Varvarinskom mostu cveće još zalivam suzama - U snovima pričam sa sinovima, prisećam se kako smo živeli, puni vere i nade u neko lepše i bolje sutra koje ne dočekasmo. U suzama provodim košmarne dane i košmarnije noći. Dali su svoje živote za rodnu grudu, a njihove kolege i prijatelji često me obilaze, nisu ih zaboravili, redovno dolaze na godišnjice njihove smrti - kaže Nada. Njen i Dragoljubov sin Srđan, potporučnik VJ, nastradao je na ratištu od nagazne mine nedaleko od Srbice na Kosmetu. S teškim povredama najpre je prebačen u bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a potom i na beogradsku VMA, gde je 4. aprila preminuo. Njegov blizanac Boban, poručnik VJ, koji se uprkos tragičnom gubitku brata ipak vratio u svoju ratnu jedinicu na Kosmetu, deset dana kasnije poginuo je u mestu Volujak, kod Đakovice, kada su dve NATO rakete pogodile oklopno vozilo u kojem se nalazio. Srđan, Boban, Goran i njihov otac Dragoljub Milić ODLIKOVANjE ZA NEZABORAV PRE četiri godine, tadašnji predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić odlikovao je Nadu Milić visokim državnim odlikovanjem - Sretenjskim ordenom prvog stepena, dok je u Kosovskoj Mitrovici postavljena spomen-ploča u znak sećanja na poginule Miliće. - To odlikovanje pripada mojim sinovima, oni su dali živote za otadžbinu časno obavljajući svoju patriotsku dužnost - dodaje ova napaćena srpska majka. - Drago mi je što nisu zaboravljeni, ali mi je žao što taj orden nije doživeo i njihov otac, bilo bi mu puno njegovo bolom i tugom izmučeno srce.- Posle Srđanove sahrane, kada je krenuo nazad u jedinicu, Boban mi je rekao da na bratovljevom grobu zapalim sveću i za njega. Kao da je nešto predosećao. Ostvariše se crne slutnje - brišući suze nastavlja gospođa Milić svoju ispovest. Sa najstarijim sinom Goranom, Milići su se po okončanju NATO agresije iz Prištine preselili u Kraljevo gde su već imali kuću. Tu je, u proleće 2000, od neizmerne tuge za tragično nastradalom braćom - preminuo i Goran. Sahranjen je u istoj grobnici kraj Srđana i Bobana na novom kraljevačkom groblju. PROČITAJTE JOŠ - Kraljevčanka, dobitnica Sretenjskog odlikovanja: Dok sanjam, još pričam sa umrlim sinovima - Mnogo je patio za braćom. Obilazio je njihov grob svakog dana, sedeo, pušio i ćutao... Jednog jutra u krevetu sam zatekla njegovo beživotno telo - teško se priseća Nada. Deset godina kasnije, preminuo joj je i suprug Dragoljub. Sahranjen je kraj sinova. Spomen-ploča u znak sećanja na stradale Miliće MLADIĆI ZA PONOS BLIZANCI Srđan i Boban Milić završili su vojnu gimnaziju u Beogradu. Boban je potom završio i vojnu akademiju i stekao čin poručnika, dok je Srđan sa akademije otišao na doobuku za artiljerca, doguravši do čina potporučnika. Obojica su dobila vojnu službu na Kosmetu, Srđan u tadašnjoj 125. brigadi Kopnene vojske u Kosovskoj Mitrovici, a Boban u 52. bataljonu vojne policije u Prištini. Bili su i uzorni sportisti, pa su za vreme školovanja osvajali trofeje u atletskim disciplinama. Najstariji brat Goran završio je Ekonomski fakultet u Nišu i bio je zaposlen u Carinarnici u Kraljevu.

Nastavak na Večernje novosti...