Izvor: RTS, 24.Okt.2017, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živi u kolibi izgrađenoj 1935. godine
Na jednom od proplanaka podno Sokolskih planina u kolibi sagrađenoj još 1935. godine ognjište se još nije ugasilo. Daleko od civilizacije, na imanju koje mu je ostavio pradeda, tridesetsedmogodišnji Radovan Popović živi na gotovo isti način kao njegovi preci.
Radovan, stado od sedamdeset ovaca i
pas Luna jedini su stanari na Vujića
Vodi. Daleko od komšija, na proplancima
višim od 900 metara, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << jutarnja ispaša
završava se u podne, i tako već skoro
tri godine.
"Da bi se opstalo
u ovim uslovima mora rano da se ustane,
kasno da se leže. Imate obavezu prema
stoci, prema sebi, prema njivi, i svemu
što uz to ide. Je li teško? Nije, ako
volite to što radite", kaže Radovan Popović.
Poslednji kolibar na Sokolskim
planinama sam obrađuje oko 12 hektara
zemlje. Uz žitarice, proizvodi i organske
kupine. Od savremenih tehnologija ima
samo mobilni telefon i solarni panel
koji mu je dovoljan da uključi sijalicu.
"Troškovi su
minimalni, uzimam dosta iz prirode,
proizvodim krompir, meso, imam čak i
viška. Zavisi kolike su želje čoveka,
pojedinca, društva, nebitno, ali ako
niste mnogo zahtevni, prilagođavate se
vremenu i mestu", kaže Radovan Popović.
Pored Radovanove kolibe nekad ih
je bilo još dvadesetak. Većina njih i
dalje je u dobrom stanju, ali su napuštene.
Poslednji stanari ovde su bili pre skoro
petnaest godina.
Na samoću, Radovan se odavno navikao,
ali mu društvo dobro dođe. Najteže je,
kaže, zimi, kada zbog smetova visokih i
do dva metra, ljude ne vidi danima.
rts.loznica@rts.rs
+381 15 891 669
