Izvor: Blic, 31.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živeti i umreti u L.A.
Istorija najpopularnije muzike prošlog, a verovatno i ovog veka prepuna je ponekad realnih, ponekad teatr(e)alnih, procena o nekom izvođaču kao „budućnosti rokenrola" - kad je Džon Landau to izgovorio u vezi sa Brusom Springstinom, koga bi mnogi producenti sa tek malo slabije izoštrenom vizijom odbacili kao nedovoljno uspelog „lažnog Dilana nove radničke klase" svi ostali kao da su dobili legitimitet da svojim favoritima podignu cenu u nebo. Najmanje jedan od njih, međutim, pogodio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je pravo u centar, doduše sa nešto umerenijom konstatacijom. „Red Hot Chili Peppers su najbolji koncertni bend koji se može videti" napisao je Glen O’Brajen, jedan od najpoznatijih novinara i urednika magazina „Interview" Endija Vorhola – ali u vreme kad su Peppersi još uvek bili daleko od trijumfalnog globalnog proboja i statusa kakav zasluženo uživaju od albuma „Blood Sugar Sex Magik" naovamo. Bilo je sasvim drugo vreme, gitarista Hilel Slovak je još bio živ i jedinstvena, gubitnički odvažna crno-bela multižanrovska kombinacija, kasnije nazvana punk/funk, još uvek se, barem kad je reč o publici i medijima, nalazila u fazi naslućivanja. O’Brajen je, veoma lucidno, prepoznao u njima spoj neizgled nespojivog, podjednaku posvećenost u tajne crne magične i divlje, i bele divlje i magične muzike, podjednaku otvorenost prema izvornom panku, najsmelijim izdancima novog talasa (poput Gang Of Four, koje ne spominjem slučajno), ali i osvajačima najviših vrhova fanka kao što su Džordž Klinton, Funkadelic, ili Sly And The Family Stone. Iako su na albumu „Mother’s Milk", od koga počinje (žao mi je što ne mogu da kažem: nezadrživi) uspon njihove karijere, obradili „Higher Ground" Stivija Vondera, Slaj Stoun i njegova istovremeno izvorna, sirova i sofisticirana verzija fanka, zgodna za ulicu i klub koliko i za najluksuzniju dvoranu, neuporedivo su im bliži. Kao što je Elvis svojevremeno, prema legendi, dobio šansu zbog svog „crnog" glasa, tako su i Peppersi postigli trenutnu izdvojenost miksujući neobuzdanu, primitivnu energiju panka sa artikulisanom, kompleksnom energijom fanka. Oba termina, što nije bez važnosti, u krugovima ljubitelja muzike koji o sebi razmišljaju u višem intelektualnom ključu, oduvek su imala status „reči od četiri slova".
O’Brajen i „Interview" svojevremeno su reprezentovali jednu od najliberalnijih struja u američkom izdavaštvu, insistirajući na kempu kao ključnom izražajnom sredstvu, potencirajući androgino, pomereno, uvrnuto, neuobičajeno i, često, neprihvatljivo. Ako je želeo drastičnim gestom da naglasi svoju otvorenost prema instinktivnim eksperimentima, nije mogao izabrati drastičniji od ranih Peppersa, koji su u to vreme, izuzimajući čarape na polnim organima, o čemu će svakako biti više reči kasnije, imali običaj da se polivaju bojom na nastupima (ne štedeći ni publiku), izvodeći svoj materijal po principu kontinuiranog rafala.
Manje više, minus čarape i boja (mada nikad ne treba reći nikad) nastavili su u istom stilu do danas. Dakle, kontinuiran rafal - koji se povremeno ublažava autentično bolnim baladama, tek da bi zlovoljnici koji istinski vredne ljude čekaju na svakom uglu, mogli da ih nazivaju, recimo, „nekada moćnim bendom koji se pretvorio u pop plačljivce" i izdajnicima izvorne gubitničke ideologije. RHCP nikoga nisu izdali, čak ni sebe (mada je bilo pokušaja), nikada, sudeći barem po albumima, nisu dozvolili da budu pobeđeni i slomljeni. Ranjivi – svakako, labilni, u neredu sa sobom i međusobno, „ispod mosta" čak i u trenucima kad prelaze preko njega, pogubljeni, pometeni, uplašeni... Sve to dolazi u obzir, kao uostalom i kod svakoga od nas. Možda je tajna njihovog unikatnog statusa upravo u tome što nisu ništa više rođeni pobednici nego bilo ko od nas, što su iz gubitničkog ambisa, budući isključivo to što jesu i menjajući se ne iz oportunizma, nego isključivo prateći unutrašnje promene vlastitih ličnosti, uspeli da uzlete do visina namenjenih samo nemilosrdnim pobednicima. Oni ni po čemu nisu klasičan rokenrol bend, niti njihova priča ima u sebi bilo šta standardno, posebno u smislu „idolmakinga", odnosno fabrikovanja zvezda. Njih niko nije stvorio, osim njih samih - i publike, koja je prepoznala savršen materijal za identifikaciju. Nijedan udarac (od mnogih) nije ih oborio, nijedna kriza nije ih slomila. Preživeli su razne krugove pakla Los Anđelesa, od teskobnih prenoćišta, preko mračnih i opasnih klubova, do „ispod mosta" i nazad. I tako mnogo puta, sve dok nisu došli u fazu brojanja kalorija u hotelskom keksu – kult zdravlja i otvorene volje za životom zamenio je ivicu heroinskog overdouza i očajničko udaranje u zidove soba u koje su sami sebe zatvarali. Drugu priliku, kojoj se nisu nadali, očigledno nemaju nameru da propuste – definitivnim odbacivanjem ideje spontanog samouništenja napravili su korak napred čije će se posledice tek osetiti. „Stadium Arcadium", hrabri dvostruki album iz 2006. godine kojim je završeno jedno i započeto novo poglavlje u njihovom razvoju, tek je vrh ledenog brega, koji će u narednim godinama postepeno izranjati. Tim albumom sa maksimalnim brojem bodova položen je test blistavog opstanka u svetu uvek spremnom da slomi heroja i olakša posao kolebljivcu.
RED HOT CHILI PEPPERS
Pepperoni
- Džonovo srednje ime je Entoni.
- Čed je ušao u Ginisovu knjigu rekorda svirajući na setu bubnjeva od 308 delova.
- Dok su pohađali Ferfeks, Hilel, Entoni i Fli imali su meksičke nadimke koje su sami smislili. Hilel je bio Flaco (Mršavi), Fli – Poco (Mali), a Entoni - Fuerte( Snažni).
- Entonijeva alternativna imena su Toni, Toni Flou, Antoan d Svon.
- Entoni je neko vreme bio ozbiljno navučen na internet pornografiju.
- Na Entonijevim ramenima istetovirani su portreti poglavica Džozefa i Bika Koji Sedi, a na leđima je astečki orao sa đavoljom glavom.
- Prvi naziv Pepersa je Tony Flow And The Miraculosly Majestic Masters Of Mayhem.
- Tokom turneje sa albumom „Blood Sugar Sex Magik" 1992. kao njihove predgrupe nastupali su Nirvana, Pearl Jam i Smashing Pumpkins.
- Pepersi( Fli, Džek i Čed), obično koncerte počinju instrumentanom improvizacijom.
- Entoni skoro uvek poslednji izlazi na binu.
- Da nije rok pevač, Entoni izjavljuje da bi najradije bio monah: šetao bi Tibetom i razmišljao o smislu života.
- Na svakom nastupu Entoni izgubi najmanje dva kilograma.
- Fli ima dve kćeri - Klaru i Sani Bebop
- Jedna od pesama Pepersa zove se „Cabron", što na španskom slengu znači „kreten", ali je pravo značenje „jarac". Jarac je i jedan od lajt motiva „By The Way" albuma, a nalazi se na omotu istoimenog DVD.
- Čed je autor Red Hot Rhythm Method, edukativnog videa za mlade bubnjare.
- Kidis je dobar prijatelj sa Vladom Divcem.
- Fli je veliki fan košarkaškog tima LA Lakers.
- Hilelov mlađi brat objavio je knjigu „Behind The Sun" koja se sastoji od odlomaka iz Hilelovog dnevnika, kao i njegovih pesama, crteža i retkih fotografija iz privatne kolekcije.
- Entonijeve umetničko „filmsko" ime bilo je Kol Demet.
- Entoni se trenutno zabavlja sa Heder Kristi, dvadesetogodišnjom manekenkom. Rekao je da je konačno našao „onu pravu" i da sa njom želi da zasnuje porodicu (nije mu prvi put da tako govori).
- Džonu se sviđaju određene pesme pevača slatkastog popa Nika Lašea (bivšeg muža Džesike Simpson), a jednu je naučio i da odsvira na gitari, zbog čega ga ostali članovi neprestano peckaju.
- Pepperse na turneji uvek prati medicinska sestra Set Hari, koju Entoni smatra svojom srodnom dušom.
- Entoni je ušao u svet droge sa jedanaest godina, a prvo seksualno iskustvo imao je u dvanaestoj.
- Čedovo pravo ime je Čedvik.
- Fli je profesor bas gitare na Konzervatorijumu za muziku u Los Anđelesu, koji je sam osnovao.
- Čed je jedini pušač u bendu.
- Nijedan član Peppersa, osim Čeda, ne može se pohvaliti visinom.
- Prema Entonijevom svedočenju, Hilel je imao najveći penis u bendu.
- Fli, Entoni i Džon redovno upražnjavaju jogu, kao i posebnu tehniku indijske meditacije Vipasana.
- Na jednom koncertu Nirvane Fli je svirao trubu u hitu „Smels Like Teen Spirit".
- Jedan od najvećih hitova Pepersa „Under The Bridge", postao je toliko popularan, da su ga slušale i domaćice dok kuvaju ručak.
- Entoni na grudima ima nekoliko ožiljaka čije je poreklo potpuna misterija, koju nije otkrio čak ni u svojoj bolno iskrenoj autobiografskoj knjizi.
- Entonijevo poreklo mešavina je indijanske, litvanske, engleske, holandske i francuske krvi.
- Poslednja pesma sa albuma „One Hot Minute" (1995) „Transcending" posvećena je glumcu Riveru Finiksu koji je umro 31. oktobra 1993. Tekst je pisao Fli, a originalni naslov je „Rivers".
- Nadimak koji ponosno nosi već godinama, Fli je dobio na skijanju i to od Entonija i zajedničkog prijatelja Kita Berija.
- Pri ulasku u bend, Džonu je traženo da pokaže penis u erekciji (što je i učinio), a Čedu je uslov bio šišanje na ćelavo(što nije učinio).
- Kidis obožava svog labradora Bastera i njegova omiljena vrsta opuštanja je trčanje sa Basterom po plaži.
- Entonijev najveći strah je da će se Basteru nešto desiti dok je on na turneji i ne može da brine o njemu.
- Jedan od najvećih tračeva bio je da se Entoni zabavljao sa Mel C, bivšom članicom grupe Spice Girls.
- Pesmu „Under The Bridge" obradile su članice pop benda „All Saints", što je Entoni prokomentarisao kao tipičnu ušminkanu baljezgariju.
- Čed uživa u vožnji svojih „harlija" i priznaje da su mu oni primarna i omiljena prevozna sredstva.
- Entoni je bio u vezi sa mnogim poznatim ženama, kao što su manekenka Džesika Stem, Madona, Sofia Kopola, Demi Mur, Hajdi Klum, Šinejd O’ Konor, Nina Hagen, glumica Jona Skaj, manekenka i dizajnerka Johana Logan, manekenka Džejmi Rišar... RED HOT CHILI PEPPERS
Under the Bridge
(„Blood Sugar Sex Magik", 1991)
Entoni Kidis napisao je ovu pesmu sećajući se heroinske zavisnosti i strašne usamljenosti koja ju je pratila. Most koji pominje je mesto gde je odlazio da nabavi drogu i ostajao dok je ne upotrebi.
Ovo je bio najveći hit za Red Hot Chili Peppers, iako netipičan u odnosu na njihov dotadašnji zvuk. To je balada, a većina njihovih pesama bila je znatno tvrđa – rok, ili fank. Nalazi se na prvom albumu koji je bend snimio za Warner Bros. Pre toga imali su ugovor sa EMI.
Bili su hedlajneri festivala-turneje Lollapalooza kad je ova stvar postala hit. To je značajno proširilo bazu poštovalaca i učvrstilo njihovu reputaciju vanserijski energičnog koncertnog benda.
Godine 1990, posle smrti najboljeg prijatelja Hilela Slovaka, Kidis je iznenada postao uplašen. Jednom je, sedeći za volanom svojih kola i misleći o tome, kao i o činjenici da su se Fli i Džon sve više zbližavali, ostavljajući njega po strani zbog toga što je suviše duboko navučen, jednostavno počeo da pevuši: „Sometimes I feel like I don’t have a partner..."
Majka gitariste Džona Frušiantea peva prateće vokale, zajedno sa dve svoje prijateljice iz crkve.
„Under The Bridge" delimično je inspirisana numerom „Desperado" grupe Eagles. RED HOT CHILI PEPPERS
Californication
(„Californication", 1999)
Pesma o propadanju društva, koja reflektuje kako svet postaje izveštačen i plastičan, baš kao Kalifornija, o kojoj Peppersi znaju gotovo sve i to iz prve ruke.
U rečniku stoji da engleska reč „fornication" označava neodobravanje bilo kakvih seksualnih aktivnosti izvan braka.
U stihovima „Cobain can you hear the spheres singing songs off station to station and Alderaan’s not far away, it’s Californication" sadrže nekoliko kulturoloških referenci: Kurta Kobejna, album „Station To Station" Dejvida Bouvija i planetu Alderan, sa koje potiče princeza Leja iz „Ratova zvezda" i koju je Imperija uništila.
Tridesetominutni instrumental „Carnage Visors" grupe The Cure, snimljena 1981. i namenjena saundtreku za film, poslužila je kao značajan izvor inspiracije za „Californication".
U specijalnom dodatku "Red Hot Chili Peppers" možete pročitati:
Entoni Kids: Usamljeni jahač apokalipse
Džon Frušiante: Izgubljeni genijalni dečak
Fli: Leteći cirkus od jednog čoveka
Čed Smit: Mizičar sa licem glumca
Dejv Navaro: Latino trovač
Hilel Slovak: Stub bez solonca
DISKOGRAFIJA
DVDGRAFIJA
SONGBOOK
PRIČE O PESMAMA
.jpg)
