Izvor: Blic, 14.Jan.2013, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živećemo sto godina, ali bolesni i depresivni
- Naučnici kažu da se životni vek čoveka produžava, pa tako deca koja se u danas rađaju mogu da računaju na to da će živeti sto godina. Ipak, pitanje je hoće li moći da uživaju u toj starosti, jer su procene da će više od polovine populacije starije od 85 godina bolovati od Alchajmerove bolesti - kaže za „Blic“ genetičar dr Olga Momčilović, naučni istraživač Bak instituta u Kaliforniji.
- Institut se bavi istraživanjima koja bi nam produžila zdrave godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u starosti. Nažalost, statistika je takva da će buduće generacije biti „osuđene“ na bolesti karakteristične za to životno doba - Alchajmerovu i Parkinsonovu bolest, kardiovaskularna oboljenja, ali i dijabetes, rak, depresiju. Bolesti se s godinama akumuliraju pa će biti sve više starih i bolesnih. Zato se mnogo i ulaže u istraživanja kako bi se nešto od toga predupredilo - navodi dr Momčilović.
Nova tehnologija donela je i nove navike, koje donose i nove bolesti. Sedenje uz računar dovodi do oštećenja vida jer, gledajući u monitor, manje trepćemo. Postoje i problemi sa tetivama ruku zbog kucanja na tastaturi, pogrbljenost, manjak koncentracije zbog brojnih informacija.
Gojazni i lenji
Dr Trifko Brenjo, načelnik službe Medicine rada u Domu zdravlja „Savski venac“, smatra da se mlađim generacijama ne piše dobro u starosti ako nastave s navikama koje su usvojile s razvojem tehnologije.
- Među mladima je malo onih koji imaju mlad, zdrav organizam, s muskulaturom mladog čoveka. Obično su bledunjavi, pospani, s podočnjacima, često sa slabim ambicijama i pesimistički raspoloženi. Dosta njih je i gojazno, a karakteristično za većinu je da ne odustaju od loših navika - kaže dr Brenjo.
Mlad čovek koji radi u kancelariji provodi prosečno osam sati za kompjuterom, vozi kola, gleda televiziju i obilno, više nego što treba, jede.
- Tim tempom, za pet godina, ostariće sedam ili osam godina - upozorava dr Brenjo.
Umerena i svakodnevna fizička aktivnost i ishrana imperativ su za današnje mlade ljude ako žele da dočekaju zdravu starost.
- Ako duže traje, stres slabi imunitet, a utiče i na podložnost mentalnim oboljenjima poput anksioznosti i kliničke depresija. Zato se treba vratiti vrednostima poput razgovora s prijateljem, čitanje knjiga, rešavanje ukrštenih reči. Te aktivnosti povećavaju šansu da budemo zdraviji u starosti - savetuje dr Momčilović.
Od tehnoloških dostignuća treba iskoristiti dobre strane. Tako, umesto da sedimo uz kompjuterske igre, treba da igramo one uz koje se krećemo ili simuliramo pokrete, dok mobilne telefone treba koristiti za memorijske ili logičke igare.
Za mnoge bolesti postoji genetska predispozicija pa, ako živimo na način koji ih pospešuje, velika je verovatnoća da će nas one i zadesiti.
- Procene su da će za desetak godina svima biti dostupna personalizovana medicina pa će ljudi na osnovu DNK moći da saznaju više o svojim predispozicijama i rizicima za određene bolesti. Tako će moći da prilagode i način života i spreče da se te bolesti razviju - navodi dr Momčilović.
.jpg)
