Izvor: S media, 10.Jul.2011, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Živećemo 1.000 godina!
Američki naučnik Obri de Grej tvrdi da će ljudski životni vek uskoro drastično da se produži. Nije daleko dan kada će ljudi da idu kod doktora na redovno “održavanje”.
Čovek koji će proslaviti 150. rođendan već je rođen.
Predviđanje američkog naučnika Obrija de Greja praćeno je još zanimljivijom tvrdnjom.
Prva osoba koja će živeti čak 1.000 godina, procenjuje on, mogla bi da bude samo 20 godina mlađa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << od ovog, već rođenog, metuzalema.
- Rekao bih da imamo “fifti-fifti” šanse da tokom narednih 25 godina dovedemo starenje pod, kako obično kažem, ključni nivo medicinske kontrole - rekao je zapadnim medijima De Grej pre nego što je na Britanskoj kraljevskoj akademiji nauka održao predavanje na ovu temu.
Život u gradu loš po mentalno zdravlje
Internet ne kvari decu
Primanje plate može i da košta života?
Doktor nauka sa univerziteta Kembridž, suosnivač kalifornijske fondacije čija istraživanja su od 2009. godine posvećena dugovečnosti, smatra da će već tokom njegovog života lekari raspolagati neophodnim “alatima” za “lečenje” starenja.
On veruje da će moći da se uspešno uhvate u koštac sa bolestima koje starost nosi i tako produže životni vek.
Pod ključnim nivoom medicinske kontrole protiv starenja on podrazumeva mehanizme kakvi su razvijeni za lečenje infektivnih bolesti današnjice. De Grej veruje da je blizu dan kada će ljudi da idu kod doktora na - redovno “održavanje”.
To će, smatra on, podrazumevati gensku terapiju, lečenje uz pomoć matičnih ćelija, imunološke stimulacije i niz drugih medicinskih tehnika koje će čoveka da održavaju u dobroj kondiciji.
Za De Greja, starenje je akumulacija raznih vrsta molekularnih i ćelijskih telesnih oštećenja koja nastaju tokom života.
- Ideja je da se treba angažovati na nekoj vrsti preventivne gerijatrije, odnosno periodičnoj “popravci” ovih oštećenja pre nego što ona postanu patogena - objašnjava on.
Procene dužine životnog veka čoveka budućnosti podložne su debati, ali, činjenica je da ljudi sve duže žive i da se svake godine očekivani životni vek čoveka povećava za tri meseca.
To znači da bi širom sveta 2030. godine moglo da živi milion stogodišnjaka. Za sada rekord po dugovečnosti drži Francuskinja Žan Kalman sa 122 godine i 164 dana. Sve su šanse da njen rekord bude relativno lako nadmašen, jer je samo u Japanu 2010. godine živelo 44.000 stogodišnjaka.
Degrejev cilj, međutim, nije obaranje ovog rekorda:
- Ne bi trebalo da bude ograničenja postavljenih godinom rođenja. Poenta “održavanja” je da radi beskonačno - ističe on.
Ambicije ovog naučnika nisu opšte prihvaćene među njegovim kolegama. Neki njegova istraživanja karakterišu kao pseudonauku, ipak, nagrada od 20.000 dolara koju je ponudio časopis prestižnog MIT onome ko pokaže da su De Grejova istraživanja besmislena ni posle šest godina nije isplaćena.
Test provere De Grejovih ideja
Jasno je, ipak, da mnoge De Grejove ideje tek treba da izdrže test provere. Toga je svestan i ovaj naučnik koji je agenciji Rojters rekao da su mnoge tehnike za “održavanje” organizma u dobrom stanju tek u povoju.
- Nije reč o tome da se ljudi održe u životu, ali lošeg zdravlja, već da se spreče bolesti koje donosi starost. Terapije na kojima radimo doneće dogovečnost zahvaljujući tome što ćemo da obezbedimo ljudima bolje zdravlje - kaže on.
GOJAZNOST KAO jednu od najvećih pretnji dugovečnosti naučnici vide - epidemiju gojaznosti koja se širi svetom. Posebno zabrinjava to što se bolest viška kilograma širi iz bogatih zemalja u države u razvoju.
Veliki deo istraživanja oslanja se na terapije matičnim ćelijama. Već su u toku klinička ispitivanja na ljudima sa povredom kičmene moždine za automatsko zamenjivanje odumrlih ćelija novim. De Grejov cilj je da se jednog dana slična terapija upotrebi za ljude s problemima sa mozgom i srcem.
Pronalaženje terapije kojom bi se prevazišli kardiovaskularni problemi, svetski ubica broj jedan, još je, međutim, daleko. De Grej, ipak, ističe da je uzročnik srčanih i moždanih udara dobrim delom “molekularni otpad”, nusprodukt metaboličkih procesa, koji naša tela ne mogu da svare niti odbace.
On stoga energiju usmerava na identifikaciju enzima kod drugih vrsta koji bi mogli da pomognu razgradnji ili čišćenju otpadaka iz ljudskog organizma. Cilj je da se pronađe genetska terapija koja bi pomogla u ovom procesu.
- Kada razvijemo dovoljno terapija da potisnemo zdravstvene probleme starosti brže nego što vreme prolazi, kupićemo dovoljno vremena da razvijemo nove terapije za dodatno produženje života - zaključuje on svoje naučne vizije koje su, za sada, ostvarene samo među biblijskim metuzalemima.
(Novosti)
