Izvor: Večernje novosti, 23.Avg.2019, 21:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Živana Šaponja Ilić: Ja sam sebi najstroži sudija

Bilo je situacija kada sam imala knedlu u grlu dok saopštavam neke vesti. Ne krijem emocije u vestima, one su samo svedene, jer bi, u protivnom, delovale patetično. Ako me neka vest rastuži ili naljuti, to se sigurno vidi u mojim očima i čuje u glasu Profesionalizam, ozbiljnost, ponekad i strogost Živane Šaponje Ilić na ekranu ne umanjuju njenu harizmu, šarm i prirodnost. Neka TV lica su, posebno danas, zaista drugačija od većine, upravo iz razloga što nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << samo lica, već ličnosti, kojima težnja za popularnošću, naslovnicama, prepoznavanjem i titulama nije primarni cilj. Naprotiv. Upravo iz tog razloga Živana traje i pripada onoj, uslovno rečeno, staroj školi, koja, uprkos protoku vremena i promenama, hteli to da priznamo ili ne, ostaje neprevaziđena. Kada se ugasi crvena lampica u studiju, u njenom životu se pale neka druga, podjednako sjajna svetla, o kojima govori za Novosti Online, a bez kojih ne bi bila to što jeste. Pre svega, srećna i nasmejana žena. Kako na ekranu tako i u privatnom životu. Jer je naučila da najvažnije vrednosti uvek ima pred očima i u srcu. * Šibenik, u kome ste rođeni, more, Vis, Zadar i druga mesta u kojima ste živeli, u vašem albumu uspomena, izgledaju kao nostalgična razglednica iz prošlosti, nikad izbledela uspomena ili nešto treće? Kao dete sam patila što smo se, zbog posla mog tate, selili po gradovima na Jadranu. Trebalo je uvek iznova naći svoje mesto, uspostaviti prijateljstva i veze, ali, s druge strane, to životno iskustvo obogati. Imala sam zaista lepo detinjstvo i na to vreme me podsećaju najlepše slike. Uspomene na taj period života ne blede. Sticajem ratnih okolnosti, već dvadest osam godina ne živim na moru. Mediteran sam zamenila kontinentalnom klimom. Beograd osećam kao svoj grad. Tu mi je porodica, prijatelji, veći deo života sam ovde. Ne bežim od stvarnosti, ali volim da otputujem u topliju klimu, more je moj nepresušni izvor sreće i energije. I ovog leta baterije smo punili u Grčkoj. Obožavam Egej. Živana Šaponja Ilić / foto: Aleksandar Krstović* U tim trenucima, na izvoru sreće, kada se odbace strogi poslovni kostimi, televizijska pravila i sve ostalo, što čini vaš posao, šta vas u potpunosti definiše? Poslovni kostimi i pravila su deo posla, to je takođe nešto što me definiše. Ali, kad sam na odmoru, neka pravila jednostavno ne važe. Po prirodi sam hedonista, uživam u hrani, prirodi, smehu, druženju, čaši lepog vina. * U čemu je osnov vašeg profesionalnog trajanja i izrazite doslednosti? Od sedamnaeste godine radim, prošla sam, na radiju i televiziji, mnoge poslove i pozicije. Od početaka i voditeljskog posla na radiju, pa do reporterskog, prezenterskog i uredničkog rada na vestima, trudila sam se da radim najbolje. Volim svoj posao, ali, pre svega, poštujem gledaoce i oni to znaju. * Ekran i objektiv su, na jedan način, obeležili vaš život. Šta je najvrednije što su vam doneli, a šta su vam, neminovno, oduzeli? U ovom poslu može, ukoliko to želite, mnogo da se nauči. Omogućio mi je da se upoznam i razgovaram sa mnogim obrazovanim i zanimljivim ljudima, da budem uvek na izvoru informacija, da razumem ono što stoji iza neke vesti. Donekle mi je oduzeo mir, jer ponekad zavidim ljudima koji ne prate šta se dešava i ne gledaju vesti, a ja sam navučena. Živana Šaponja Ilić / foto: M. Labudović* Mogu li taj isti ekran i objektiv da budu ogledalo i jesu li nekada, a da toga niste bili svesni, otkrivali više nego što ste želeli? Bilo je situacija kada sam imala knedlu u grlu dok saopštavam neke vesti. Inače sam emotivna osoba i teško mi je, ponekad, da postavim distancu u odnosu na informaciju koja me je pogodila, ali, s vremenom se nauče mehanizmi koji u tim trenucima pomažu. Profesionalno ne znači nužno hladno. Ne krijem emocije u vestima, one su samo svedene, jer bi, u protivnom, delovale patetično. Ako me neka vest rastuži ili naljuti, to se sigurno vidi u mojim očima i čuje u glasu, ma koliko se trudila da ostanem u ravnoteži. * Kamera vas nije potrošila. Na koji način ste se sačuvali?Mislim da televizijske ljude troše instant karijere. Na televiziji sam osamnaest godina, ne znam u čemu je tajna. Ne žudim za naslovnim stranama, ne prodajem privatnost na društvenim mrežama, radim svoj posao kao što ljudi rade druge poslove, ne osećam se posebnom. * Koja reč je ključna u vašem poslu i koje sekunde, pred sam početak emisije, su vam bile najteže u karijeri? Koncentracija! Biti smiren i razborit je najvažnije. Razumevanje onoga što donosite gledaocima i način na koji saopštavate informaciju donosi, u mom poslu, autoritet. Ne pamtim teške trenutke, ali svako odbrojavanje sekundi pred paljenje crvene lampice i izlaska u etar je stresno. Naravno, taj stres je deo mog posla. * Koje vesti nikada nećete zaboraviti i zbog čega? Verovatno su to prve vesti B92, koje su emitovane iz Doma omladine, 2001. godine. Sve je bilo prepuno pozitivne energije. Po završetku emisije, s nestrpljenjem smo čekali reakcije. Zazvonio je telefon i jedna gledateljka je oduševljeno komentarisala moju frizuru. Tada sam shvatila važnost slike na televiziji. * Kada vas je izneverio prompter i jeste li izgubili poverenje u njega? Više puta se desilo da prompter naprasno prestane da radi, da poskoči i pređe na vest koja nije na redu za čitanje, ili da se ekran jednostavno ugasi. To su situacije na koje moram da budem spremna, uvek imam kopiju vesti na papiru, a dešavalo se i da kažem vest do kraja iz glave, jer je to najbolje što, u tom tenutku, mogu da uradim. U jednom delu prezenterske karijere sam sama vrtela prompter. To je za nekog ko voli da drži stvari pod kontrolom odlično rešenje. * U kojim momentima je najteže zadržati smeh? Najčešće su to delovi priloga koje nisam videla u pripremi vesti, neka smešna slika, sled događaja ili neki vox populi. Bilo je takvih situacija, a naročito je dobro kad je ekipa u studiju raspoložena da to sa mnom isprati i duhovito prokomentariše. * Trenutna medijska slika Srbije je, po vašem mišljenju, zamagljena, nerazumljiva ili previše tabloidna i banalna? Mislim da je isuviše tabloidna, na momente banalna, često pristrasna. Mediji su i u svetu polarizovani i nažalost gube se osnovni postulati novinarstva. * Ako se stavite u ulogu običnog gledaoca, šta bi trebalo da promenite u svom poslu, pristupu i načinu na koji ga radite? Ja sam sebi najstroži sudija. Nadam se da su gledaoci manje strogi. * Šta je potrebno da čovek ne ogrubi i ne otupi u današnjem vremenu i prebrzom načinu života lišenom empatije, koji gotovo svi vodimo? Teško je ne ogrubeti s godinama, ali ne smemo otupeti! Izbegavam situacije i ljude koji žive i hrane se jedom i sipaju žuč na sve strane. Moramo naučiti da slušamo druge i moramo sačuvati saosećanje za druge. U kritici treba krenuti od pozitivnog, tako i u pristupu svim drugim stvarima. Moja strategija je da te najvažnije vrednosti uvek imam pred očima i u srcu. * Osmeh i toplinu u očima uvek imate. Šta ih čini toliko primetnim? Istinski sam srećna osoba, trudim se da pronađem lepotu i u sitnim, svakodnevnim stvarima, a porodica me čini najsrećnijom. Život obogaćujem putovanjima, prijateljima, čitanjem, filmovima. * Da li pogled unazad donosi zadovoljstvo, osećaj ostvarenosti i uspeha, a kakav je pogled unapred? Puno je razloga za zadovoljstvo i zahvalnost što je sve u životu ispalo baš tako kako je ispalo. Valjda ima i neke moje zasluge u svemu tome. Svojim najvećim uspehom smatram porodicu i zahvalna sam na ljubavi kojom sam okružena. Ne čeznem za stvarima koje nemam, nemam u karijeri stvari zbog kojih bih se stidela, mislim da sam u miru sa sobom i svetom, ili se bar svakodnevno trudim da tako bude. * Šta je neostvaren profesionalni i životni san, ili cilj kome težite? Put oko sveta. Ima još mnogo planova što se profesije tiče, ali neka to bude iznenađenje.

Nastavak na Večernje novosti...