Izvor: Večernje novosti, 22.Dec.2012, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zima studentskog nezadovoljstva

Studenti su ponovo digli glas i pokazali da im nije svejedno da političke odluke sa dalekosežnim posledicama prolaze mimo njih. Protest akademaca povodom oslobađajućih presuda najpre hrvatskim generalima Markaču i Gotovini, a potom i Ramušu Haradinaju, bio je prvo studentsko okupljanje s političkim povodom nakon dužeg perioda u kome su oni na ulice izlazili zbog rasporeda ispita ili broja bodova za proširenje liste za besplatno školovanje.Da li je protest akademaca sa svih univerziteta >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u Srbiji, pokazao da se ponovo budi svest studenata i da oni postaju relevantna društvena snaga?- Tačno je da se studenti bude i organizuju kao nove političke snage i budući nosioci društvenih procesa - kaže za naš list Đorđe Šekularac, student Pravnog fakulteta, koji je učestvovao u organizaciji studentskog protesta. - Studenti su se kao svesniji deo društva organizovali i protestovali protiv nepravde.Koleginica sa Fakulteta političkih nauka Sandra Davidović ističe da su odluke Tribunala u Hagu okidač za bes koji se godinama skuplja:RAJSOV AMANET PROFESOR Rakić, govoreći o manjkavostima obrazovnog sistema, poziva se na Arčibalda Rajsa koji je još 1928. u knjizi “Čujte, Srbi” naveo da funkcija univerziteta nije da studenti lekcije deklamuju napamet, nego da razmišljaju i utiču. - To je stara boljka našeg školstva - kaže Rakić.- Tome doprinose ranije odluke Tribunala, poput oslobađanja Nasera Orića, ali i samo ponašnja Evropske unije. Iako sud nije organ EU, nego Saveta bezbednosti, njegove odluke se vezuju i za EU. Na protestu nije bilo parola protiv EU, ali raspoloženje prema Uniji i Haškom tribunalu prilično se poklopilo. U svesti studenata Hag je povezan sa Evropom i Zapadom uopšte.Marko Ristić sa Geografskog fakulteta ističe da su studenti kao budućnost i perspektiva zemlje pokazali da im je stalo da se čuje njihov glas protiv nezapamćene nepravde i da im nije svejedno.S druge strane, neki, poput studenta prorektora Ivana Šašića, smatraju da su akademci “uvek relevantan deo društva” i da se ovim protestom nije probudilo ništa što već nije prisutno.- Mnogi građani su nezadovoljni odlukama Haškog tribunala, ali su studenti izašli na ulicu i to pokazali - kaže Šašić za “Novosti”.Studentima koji su učestvovali u protestu smeta, kako kažu, stanje u državi - zemlja je ušla u stagnaciju iz koje se ne vide pomaci, većina mladih gleda kako da, čim završi fakultet, ode iz zemlje. Đorđe Šekularac tu situaciju upoređuje sa stanjem u Rumuniji koju je, kada je ušla u EU, napustio veliki broj mladih.- A zemlja bez mladih je zemlja bez budućnosti - kaže on.Sandra Davidović tvrdi da postojeći sistem održava ogromna državna administarcija i penzioneri, jer im odgovara postojeće stanje.ZVANIČNO PROTIV NEZVANIČNOG STUDENTI su organizovani u saveze po univerzitetskim centrima - u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. U Kragujevcu i Novom Pazaru su asocijacije. Zakon o visokom obrazovanju “poznaje” Studentski parlament, kao predstavničko telo. Svi fakulteti delegiraju predstavnike iz “lokalnih” parlamenata. Po fakultetima, inače, niče niz organizacija koje okupljaju studente. Vladimir Smuđa, predsednik univerzitetskog Studentskog parlamenta, ne pokazuje preterano razumevanje za to mnoštvo “nekontrolisanog” organizovanja: - Samo su dva zvanična oblika udruživanja studeneta, Savez studeneta i Studentski parlament. Ostali nemaju značaj. A Parlament i Savez dobro sarađuju.A da li se studenti sami organizuju ili im u tome “pomažu” političke organizacije?Sociolog i političar, a sa iskustvom u studentskim pokretima iz devedesetih, Vesna Pešić smatra da studente uvek podstiče neko sa strane.- I za protest protiv odluka Haškog tribunala, verovatno, su dobili podršku profesora. Kada se akademci samostalno organizuju obično su izloženi represiji - navodi Pešić za “Novosti”.Naša sagovornica podseća da su devedestih godina studenti podržavali opozicione aktivnosti, kada su se pridruživali građanskim protestima i davali im snagu, kao nezavisni faktor. Ona ocenjuje da studenti poslednjih godina retko izlaze na ulice, zato što su ulični protesti zamrli.Branko Rakić, profesor Pravnog fakulteta, ističe da u oragnizovanju protesta protiv odluka Haškog tribunala nije učestvovao niko osim studenta.- Iskustvo govori da studenti nisu grupa koja će se tako lako organizovati oko političkih pitanja. Njihovo organizovanje devedestih “gurale” su političke partije, ali je protest protiv odluka u Hagu organizovan mimo partija, jer su studenti doživeli šok, odluke su bile poput šamara i to ih je motivisalo - kaže Rakić za naš list.Govoreći o svesti i društvenom angažmanu akademaca, naš sagovornik ocenjuje da ukupna društvena apatija pogađa i studente. Problem je, tvrdi profesor Rakić, što je stvorena atmosfera da ništa ne zavisi od nas i da o našoj sudbini odlučuju drugi.- Osim opšte društvene atmosfere, postoje manjkavosti i u obrazovnom sistemu gde je student pasivan objekat koji će samo da reprodukuje ono što je zapamtio. Ne uči se da misli kako bi kreirao i uticao - ističe Rakić.Tako je, kaže on, protest protiv oslobađajućih presuda hrvatskim generalima jednokratan i izazvao ga je samo trenutni šok.

Nastavak na Večernje novosti...