Izvor: S media, 13.Jan.2012, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žika Bombondžija: Slatkiši su moj život (VIDEO)
Živorad Bosiljčić (47) je još kao mali provodio sate u radnji svoga dede i gledao ga kako svojim veštim rukama pravi bombone i ratluk.
-Oduvek sam znao da ću nastaviti dedinim stopama – kaže Živorad Bosiljčić za S media portal.– Članovi moje porodice već 75. godina spravljaju slatkiše. Deda je ranih tridesetih počeo da uči zanat bombondžije. Pre rata postao je majstor i imao svoju radnju. Nekada je u Beogradu bilo 120 radnji. Sve je bilo mnogo ozbiljnjije nego >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << danas. Bombondžije su puno radile, ali su od svog rada mogle lepo i da žive. Posle rata, deda je uspeo da održi radnju koji je kasnije preuzeo otac i gde danas mi, njegovi unuci radimo.
Branko Matić, slepi filmadžija: Život u tami (VIDEO)
Pekar Miftar: O mom hlebu priča cela Srbija! (VIDEO)
Monika Žugić: Moj izlaz iz "pakla droge" (VIDEO)
Nadimak Bombondžija
Žika je već u osnovnoj školi dobio nadimak Bombondžija. Nikada mu to nije smetalo. Smejući se kaže da je njegov život uvek bio okružen bombonama, pa je i nadimak sasvim prikladan:
-Drugari su me uvek zvali Žika Bombondžija ili Žika Ratluk. Nekako se to prirodno nametnulo. Već kao dečak sam pravio bombone i lizalice. Ništa nije lepše za jedno dete nego da pravi ono što najviše volite da jedete. Uživao sam u otkrivanju tajni ovog zanata i znao sam da ću biti u ovom poslu.
Potvrda od majstora
Bez obzira što je Žika završio srednju školu za prehrambenog tehničara i poslastičara, bilo je potrebno da deda i otac „aminuju“ da je majstor:
-Bilo je vrlo važno da deda kaže da sam majstor, jer on je bio taj koji nas je podučavao tajnama zanata. Čak i kada smo ja i brat preuzeli posao, mušterije su govorile „majstor si tek kad Branko to kaže“. Jednostavno, njega Beograđani još pamte kao umetnika u spravljanju ratluka i bombona i srećan sam što danas sa uspehom brat i ja idemo dedinim i očevim stopama.
Rad u „ratnim uslovima“
Bombondžijski zanat ukinut je kao struka koja se uči u školi 1983. godine. Braća Bosiljčić imala su sreću da uče od velikog majstora:
– Sećam se da je deda znao da ugasi svetlo i kaže da ćemo taj dan raditi kao da nema struje i nema svih pomagala moderne tehnologije. On je u tim uslovima učio, pa je i nas podučavao kako da radimo u ,kako je on govorio, „ratnim uslovima“.
„Sladak život“, ali ne u kafani
Biti bombondžija nije nimalo lako. Kao i svaki drugi zanat koji izumire, i ovaj iziskuje fizičke napore. Sagovornik S media portala kaže da bombondžija mora uvek biti odmoran pa nema mesta noćnom životu.
-Kada sam bio mladić, deda i otac su govorili mom bratu i meni da ne možemo biti u kafani do zore a onda doći u radnju, jer ćemo zaspati pored kazana sa smesom koja se kuva i do šest sati. Nekih pravila se čovek mora pridržavati, a nekih stvari i odreći. Takav je život. Danas, kao porodičan čovek, jedino žalim što ne mogu svojoj deci da priuštim duži odmor na moru od deset dana. Ali tako je valjda sa svim porodičnim biznisima, ne postoji previše slobodnog vremena za opuštanje – kaže naš sagovornik.
Tajna proizvodnje ratluka
- Jedina razlika u današnjem pripremanju ratluka je u vrsti šećera koji koristimo - naglašava majstor Žika. - Deda je koristio šećernu trsku koja se uvozila sa Kube, a mi koristimo šećer iz šećerne repe. To je jedina razlika i naravno više ne mešamo ručno smesu, već zahvaljujući očevom znanju iz mašinstva koristimo modifikovane kazane sa mešalicama koje je on pravio, pa nam je rad olakšan.
Tradicija je važna
Žika i njegov brat Branislav danas vode porodični biznis u koji je uključen svaki član porodice. Sve supruge u porodici Bosiljčić su radile rame uz rame sa svojim „jačim polovinama“.
-Radimo po istim receptima kao i naš deda. Naravno, uvodimo neke novine jer deda je pravio samo dve vrste ratluka, a mi imamo 15 vrsta. Služimo se istim receptima i načinom pripreme. Vrlo nam je važan kvalitet. Ratluk koji nam je danas glavni proizvod pravimo u malim količinama i svakodnevno, tako da je uvek svež iako mu je rok trajanja godinu dana. Držimo se tradicije, pa i način poslovanja u radnji je isti kao nekada. Svi članovi porodice su radili u radnji pre, pa je tako i danas. Supruge rade sa nama, a i decu dovodimo da ih privikavamo na atmosferu i slatke mirise – sa smeškom kaže Žika.
Mnoge javne ličnosti su nam mušterije
- Postoje mušterije koje kod nas dolaze već 50 godina. Među našim mušterijama ima puno poznatih ličnosti: Šaban Šaulić, Bane Vidaković, Bajaga ... Navraćaju da kupe naš ratluk, ali se on reklamira sam, jer kad ga jednom probaju mušterije se obavezno vraćaju po još – priča naš sagovornik.
Imamo naslednike
Najveći problem kod zanatlija je ko će naslediti radnju, ko će nastaviti da se bavi zanatom. Zanatski posao je jako težak i nije profitabilan, tako da danas nema velikog interesovanja za stare zanate, ali Bosiljčići ne moramo da brinemo. Žika imam tri kćerke, a njegov brat sina i kćerku. Dovoljno potomaka da se nađe naslednik za „Radionicu bombona Bosiljčić“.
Tatjana Vrećo
