Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Maj.2019, 11:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zgrade najveći potrošači energije u Srbiji

Zgrade u Srbiji sa 46 odsto predstavljaju najvećeg potrošača električne energije, a obnova starih zgrada dovela bi do znatne uštede energije, izjavio je danas potpredsednik Nemačko-srpske privredne komore (AHK)Bojan Predojević.

"Često diskutujemo koji je izvor energije najbolji, danas je povećan akcenat na obnovljivim izvorima energije, međutim, od svih izvora energije najbolji je štednja", poručio je Predojević u Beogradu na otvaranju konferencije "Energetska efikasnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u zgradama".

Prema njegovim rečima, racionalno ophođenje sa potrošnjom energenata ostaje imperativ za održivi energetski i klimatski bilans naše planete.

Predojević je izneo podatak da se u zgradarstvu, saobraćaju i industriji u proseku može uštedeti 100 evra po glavi stanovnika godišnje, što, kaže, znači da u EU sa 500 miliona stanovnika postoji potencijal uštede od 50 miljardi evra svake godine, a u Srbiji 700 miliona evra.

"To su impozantni iznosi koji pokazuju da industrija energetske efikasnosti ima potencijal i čini sama po sebi veliku privrednu granu", podvukao je Predojević.

Kaže da se u današnjem društvu kreirao izraz "energetsko siromaštvo" koji, objašnjava, obuhvata određene slojeve stanovništva koji troše više novca na energiju nego drugi.

"Na primer, u Srbiji se za zagrevanje nekih objekata troši do pet puta više energije po meru kvadratnom nego u zemljama EU. Zato energetska efikasnost na zgradama dobija na značaju u Srbiji, što je posledica rasta u građevinskom sektoru, ali i potreba za obnovom starih zgrada", ukazao je Predojević.

Navodi da to pokazuje usvajanje brojnih zakona i propisa u poslednjih nekoliko godina, te da je važnost energetske efikasnosti prepoznala i Vlada Srbije.

Predojević podseća na meru zakona da objekti sa čijom se rekonstrukcijom ili izgradnjom krenulo nakon 30. septembra 2012. moraju posedovati energetski pasoš koji pokazuje kvalitet zgrade, komfor, potrošnju energije i buduće režijske troškove.

Takođe, navodi on, naplata grejanja po utrošku novogradnje je postala obavezna u Srbiji, prema podacima Ministarstva za energetiku čak 90 odsto zgrada ima tehničke uslove da pređe na naplatu po potrošnji, te da je samo potrebno pronaći način da stambene jedinice pređu na taj vid grejanja.

Predojević ističe je Beograd postao "grad kranova" i dodao da je u toku veći broj projekata u građevinskom sektoru kako u vidu novogradnje stambenih i poslovnih zgrada, tako i u obnovi fasada već postojećih zgrada koji će novim materijalima štedeti energiju u zgradama.

"Ukoliko uporedimo 2016. i 2017. možemo da uočimo rast od 22 odsto novoizgrađenih zgrada u Srbiji. Vrednost izvedenih radova na zgradama je prema podacima preko milijardu evra", podvukao je Predojević.

Dodaje da pozitivan trend u građevinskom sektoru nastavlja da se uočava i kaže da je u prvom kvartalu 2019. vrednost izvedenih radova porasla 21,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

"Takođe, broj izdatih građevinskih dozvola u martu je povećan 1,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine i iznosi 1.502 dozvole", naveo je Predojević.

Konferenciju "Energetska efikasnost u zgradama" organizuje Nemačko-srpska privredna komora pod pokroviteljstvom Ministarstva za ekonomiju i energetiku SR Nemačke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...