Izvor: Blic, 01.Feb.2014, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zgrada praznih obećanja

Kada je poslednji put neko od onih koji donose važne državne odluke prošetao hodnicima i zavirio u kancelarije i ateljee Narodnog muzeja?

Ovo pitanje postavili su posetioci koji su prethodnih nedelja obilazili jednu od najznačajnijih ustanova kulture koja već 11 godina čeka na rekonstrukciju. Priliku da zavire iza veličanstvenog Atrijuma i prostora na prvom spratu, gde se jedino odvija izlagački život, imali su i reporteri „Blica“.

Sanacija u fazama >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<

Sanacija Narodnog muzeja odvijaće se u fazama i trajaće naredne tri godine. Prvi radovi, prema rečima Bojane Borić Brešković v.d. direktora, mogli bi da počnu s dobrim vremenom, uz uslov da se sprovede javna nabavka.

- Sanacija i adaptacija podrazumeva da će se uraditi sve da se stvore dobri uslovi za izlaganje, i srediti prateći momenti neophodni da dobra budu zaštićena na adekvatan način.

Skele na zgradi na Trgu republike mogu biti i dobar paravan da se ne vidi sve ono što propada a već decenijama se nalazi iza megalomanskih planova i projekata, praznih obećanja...

Idući ka višim delovima zgrade, običnim danima dostupnim samo zaposlenima, tamo gde nema hladnog mermera, zidovi se leprozno ljušte. Ponegde je vlaga „pojela“ sve do gole cigle. Ni stolarija nije izbegla boljke, a čini se da je svaki put iznova dotuče košava.

U nekadašnjem bifeu na drugom spratu enterijer sada čine poderan nameštaj, žardinjera sa uvelim biljem i nekoliko kofa. Za slučaj da ponovo neke kapi ne pronađu put.

Kako li je konzervatorima i restauratorima, svim onim muzealcima koji se nalaze na poslednjim nivoima, zimi i leti uz sve hemikalije i boje, to samo oni znaju..

- Na drugom spratu nalazi se velika sala, koja je šezdesetih godina nakon adaptacije bila najmoderniji izlagački prostor. Ovde smo imali gostujuće postavke svetskih muzeja, a među prvima je bila čuvena izložba Van Goga koja je organizovana zahvaljujući dovitljivosti tadašnjeg direktora Lazara Trifunovića.

Jedini marketinški trikovi bili su otisci stopala na asfaltu koji vode do Narodnog muzeja i bacanje letaka iz helikoptera - navodi Gordana Grabež, operativni direktor Narodnog muzeja.

Na ovom mestu se i u budućnosti vide velike, gostujuće izložbe. Ali, tek nakon sanacija krova i instalacija, i prostor je neophodno opremiti kako bi se stvorili adekvatni uslovi za izlaganje. Do tada, ostaje „magacin“ za namenski pravljene sanduke za dela i mesto gde se ona pripremaju za put - kao pozajmice za izložbe muzeja i galerija u zemlji i svetu. Narodnom muzeju od svega, čini se, samo ovih zahteva ne nedostaje.

Zasad se još dobro drže podzemni lavirinti, trezori nekadašnje banke, u kojima je danas depo sa oko 400.000 najreprezentativnijih i vrhunskih arheoloških i istorijsko-umetničkih predmeta. Među njima su radovi Karpača, Brojgela, Rubensa, Van Goga, Mondrijana, Renoara, Gogena, Pikasa.. Ali i vrhunska dela naših najvećih umetnika.

Pitanju s početka dodajmo još jedno: da li ste znali da Narodni muzej ove godine proslavlja 170 godina postojanja?

Najčitanije SADA:

Nastavak na Blic...