Izvor: Večernje novosti, 07.Dec.2013, 20:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zgrada Ineks filma: Nekada kancelarije, danas cirkus

OLJUŠTENI zidovi prekriveni slikama, grafitima, ateljei i umetničke radionice nanizani jedni uz druge, vajari, kreatori, slikari mimoilaze se hodnicima. U toku je tačka cirkuskih umetnika. Devojka izvodi akrobacije u obruču koji visi sa plafona, a dole dvojica žongliraju. Na spratu ove oronule dvospratnice u Višnjičkoj 76, sprema se postavka izložbe umetnika iz Italije, koncert novih bendova zakazan je za 21 čas. Sve miriše na terpentin. Kreativni nered u svakom uglu. Slike, fotografije, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << skice, grafike...Bivša zgrada jugoslovenskog kinematografskog preduzeća „Ineks film“ postala je mnogo više od simbola tranzicije i brutalnih privatizacija društvenih preduzeća. Iza vrata, ove naizgled ruševine u beogradskom naselju Karaburma, krije se svojevrsni hram umetnosti, pulsira prava beogradska kulturna scena. Ovo toliko živopisno mesto niji nalik nijednom drugom.Umesto nekadašnjih kancelarija, danas su tu ateljei, umetničke radionice, dvorane za vežbe cirkuskih umetnika i pozorišnih trupa, oljušteni hodnici postali su muzeji, koncertne sale i teatar, a svaki zid eksponat je za sebe.- Ogromna potreba mladih, umetnika, arhitekata, stvaralaca za prostorom gde će razvijati i prikazivati kreativnost izrodila je ovu ideju i „Ineks priču“ - kaže slikar Darko Stojkov, na čiji se atelje naiđe odmah na ulazu u zgradu. - Ne plaćamo nikakvu kiriju, ali nismo ni zaposeli zgradu. Vlasnik zgrade nam je dozvolio da je koristimo dok ne bude bila srušena. U vreme kada je ovo čime se bavimo toliko neprofitabilno, entuzijazam i želja za stvaranjem veliki, ovo smo otkrili kao spas.STRANCI POSTOJI i posebna soba u koju se smeštaju gosti iz inostranstva, pa im treba mesto da prespavaju. Do sada su bili umetnici iz Japana, Švedske, Francuske... Svi događaji su u suštini besplatni, odnosno gledaocima je ostavljeno da sami odluče koliko će da plate ulaznicu.Pre nekoliko godina, kada je grupa umetnika „Ministarstvo prostora“ otkrila ovo mesto, to je bila obična zapuštena zgradurina. Prljava, prepuna šuta, bez ijednog kabla, prozora ili vrata. Stecište narkomana i beskućnika.- Morali su da se zasuču rukavi, da se uzmu metle i lopate, sredi dvorište i polako soba po soba - kaže Stojkov, koji baš ovde u „Ineksu“ sprema svoj rad za doktorske studije na FLU. - Oni koji nisu imali volju, odustajali su, a vrata su bila otvorena svakome ko je hteo da radi i da stvara. Tako je i danas. Uveli smo struju, postavili stolariju, dovukli nameštaj. Sada, doduše nije više ostalo slobodnih prostorija, ali radimo na tome da osposobimo još ateljea ili radionica.Ipak, svako ko danas želi da pokaže šta radi, čime se bavi, ili da učestvuje u samom stvaranju, može da dođe i biće primljen. Sve je na dobrovoljnoj bazi i besplatno.U ateljeu u prizemlju izložbu sprema Ivan Rister. U pauzama, u sobičku pored, cepa drva za zimu. Grejanje ledene hale veliki je problem. Malo dalje probu ima trupa „Novog cirkusa“. Tanja, Đorđo i Vojislav, i režiserka Marija, krnji sastav desetočlane ekipe „Ineks teatra“, pripremaju novogodišnju predstavu.- Ovo je jedinstveno mesto i pravo da se bavimo našim poslom, da pokažemo da naša umetnost nije jeftina ulična zabava, već forma alternativnog pozorišta - kaže Đorđo Ivanović, žongler, akrobata, klovn, štuler-umetnik. - Pre ovoga smo prostor za vežbu iznajmljivali za 500 evra i jedva se uklapali. Sada možemo manje da mislimo o preživljavanju, a više o stvaralaštvu.Uske stepenice vode do drugog sprata. Nasred hodnika krčka se nešto u kazanu i mami mirisom. Vesela ekipa u foteljicama okolo vodi živ razgovor. Ponovo niz umetničkih prostora, info-šop i velika galerija. Postavku „U slavu dezertera“ upravo sprema gost iz Italije. Soba pored trenutno je magacin za stvari, prikupljene za pomoć azilantima u Bogovađi, ali i garderoba za učesnike predstava.- To je zapravo ono što najviše volimo, da pomognemo gde treba, da se okupimo oko neke važne ideje - kaže Stojkov. - A muzika, zabava, druženje u klubu „Antipod“ koji smo nedavno opremili neizostavni su deo. Zima će nam biti problem, ali zato već od proleća oživi i bašta i svaki se kutak probudi.BEOGRAD KAO BERLINMOŽDA je ovo kod nas jedinstvena priča i nema slične zgrade, ali u svetu je to poznat koncept - kaže režiserka Marija Krstić. - Skvotovi i jesu karakteristika zemalja nekadašnjeg istočnog bloka, potresenog tranzicijom i privatizacijom. Počelo je od Istočnog Berlina, Poljske, tako da je sada i Beograd deo te priče. Postoji još veliki broj zgrada koje mogu da budu iskorišćene na sličan način, a propadaju.DRUŠTVENO PREDUZEĆE„Ineks film“ je bilo društveno kinematografsko preduzeće koje se bavilo filmskom produkcijom kao deo nekadašnjeg giganta „Ineks“, jedne od najvećih spoljnotrgovinskih kompanije bivše SFRJ. Do pre nekoliko godina, zgrada „Ineks filma“ bile je napuštena i devastirana. Filmovi „Bube u glavi“, „Užička republika“, „Majstori, majstori“, „Čovek sa četiri noge“, ili „Oktoberfest“, samo su neki od velikog broja naslova koji su obeležili epohu jugoslovenskog filma, a u čijoj je produkciji ili distribuciji učestvovao i „Ineks film“.

Nastavak na Večernje novosti...