Izvor: Blic, 11.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zglobove treba da čuvate
Reumatska oboljenja su u Srbiji od velikog medicinskog, ekonomskog i socijalnog značaja zbog svoje učestalosti, smanjenja kvaliteta života, direktnih i indirektnih troškova. Po nekim podacima, tri četvrtine Srba boluje od nekog oblika reumatizma.
Najugroženiji deo populacije je u Vojvodini, koja je zbog male nadmorske visine i klimatskih uslova izuzetno pogodno tlo za razvoj ove bolesti. Iako hladni i vlažni dani nisu uzrok reumatskih bolesti, znatno pogoršavaju tegobe obolelih. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Zato se reumatski bolovi najviše javljaju u jesen i zimu.
Reumatskim oboljenjima mogu biti zahvaćeni svi zglobovi, vezivno, mišićno tkivo, pa i koža. Ovo su hronična progresivna oboljenja, koja se po nastanku mogu podeliti na: zapaljenska (artritisi), nezapaljenska (artroze) i metabolička oboljenja, objašnjava dr Dragana Kostić, fizijatar i saradnik farmaceutske kuće „Actavis".
Nezapaljenski reumatizam
Primarne promene su vezane za zglobove i dešavaju se na samom zglobu i okolnim strukturama.
Degenerativne promene zahvataju hrskavicu, zglobne površine kostiju, sinovijalnu membranu koja obuhvata zglob, tetive i mišiće.
Dele se na
- degenerativne bolesti kičmenog stuba
- degenerativne bolesti perifernih zglobova
Kako nastaje
Još uvek se ne zna tačan uzrok nastanka ovih promena. Učestalost obolevanja se povećeva sa starošću, a faktori rizika mogu biti genetski (pol, rasa, nasledni genetski poremećaj kolagena tipa II, ili druge nasledne bolesti kostiju i zglobova), negenetski (životna dob, prekomerna težina, manjak estrogena, razvojne bolesti kostiju i zglobova, operativni zahvati) i faktori okoline (zanimanje i uslovi na radnom mestu), trauma, prenapregnuti zglobovi (ovo se vezuje za određene profesije, sportisti, daktilografi, rad na teškim mašinama koje izazivaju velike vibracije). Sve ovo može da utiče na nastanak i razvoj degenerativnog reumatizma.
Promene
Osnovne promene se dešavaju na hrskavici. Normalna hrskavica je glatka i elastična, i prirodni je amortizer pokreta. Usled određenih biohemijskih promena postaje gruba, neelastična i gubi zaštitno svojstvo amortizera. Takođe dolazi do sužavanja prostora između zglobova i stvaraju se koštani izdanci. Zbog svega ovoga zglob postaje bolan, može biti otečen i u krajnjem stadijumu bolesti deformisan.
Simptomi
Nespecifičan bol koji se pojačava sa opterećenjem (npr. dugo stajanje, hodanje, penjanje uz stepenice). Bol se gubi nakon odmora, a ako se javlja i u mirovanju u toku noći, radi se o krajnjoj fazi bolesti.
Posledice
Ograničenje pokreta i slabljenje mišića koji je vezan za taj zglob.
Lečenje
Za pacijenta je najznačajnije otkloniti bol, zaustaviti napredovanje bolesti i sprečiti teža oštećenja, što će svakako dovesti do poboljšanja pokretljivosti pacijenta i uticati na kvalitet njihovog života. U terapiji se primenjuju lekovi, i to simptomatski, brzodelujući lekovi (analgetici, nesteroidni antireumatici, kortikosteroidi), zatim simptomatski sporodelujući lekovi („glukozamin" tj. „cartilazin", hijaluronska kiselina i „hondroitin"). Terapija se obično započinje kombinacijom lekova iz I i II grupe.
Od samog početka bolesti veoma je značajna i fizikalna terapija. Fizijatar u lečenje može da uključi različite fizikalne procedure kao što su laser, elektroterapija, magnetoterapija, hidroterapija, akupunktura, kao i kineziterapija i banjsko lečenje. Za svakog pacijenta se određuje poseban program lečenja.
Prevencija
Bolest se može sprečiti fizičkom aktivnošću, jačanjem muskulature, regulisanjem telesne težine i izbegavanjem svega što izaziva opterećenje zglobova.
Zapaljenska reumatska oboljenja
Podrazumevaju veliki broj oboljenja kojima je zajedničko da zahvataju zglobove i vezivno tkivo i imaju hroničan i progresivan tok.
Najčešća oboljenja iz ove grupe su reumatoidni artritis i giht. Reumatoidni artritis je autoimunsko oboljenje koje uglavnom pogađa ljude u srednjoj životnoj dobi, a najčešće se javlja kod žena između 40 i 45 godina. Bolest ima faze pogoršanja i mirovanja, što je sasvim normalni tok bolesti.
Uzrok
Uzrok bolesti nije poznat, ali je ključni problem poremećaj rada odbrambenog sistema organizma.
Simptomi
Malaksalost, umor, supfebrilnost, jutarnja ukočenost - duža od pola sata, bol i otok u zglobu.
Lečenje
Kod ove bolesti je najvažnija pravovremena dijagnostika kako bi se odredila odgovarajuća terapija. Lečenje je individualno i podrazumeva dug odmor u toku dana (dva do četiri sata), izbegavanje većih napora i opterećenja, regulisanje telesne težine.
Od lekova se primenjuju nespecifični, delimično specifični i specifični inunoterapijski lekovi, kao i lekovi sa antiupalnim dejstvom. Pored lekova u lečenje se, naravno, uključuje i fizikalna terapija. Osnovni cilj jeste obezboliti pacijenta i sačuvati fiziološki obim pokreta zglobova.
Izbegavajte
Po najnovijim istraživanjima osobe sa reumom u ishrani treba da izbegavaju namirnice koje imaju svojstva alergena, kao što su krompir, paradajz, paprika, duvan, alkohol, kofein. Umesto toga preporuka je da se uzima hrana koja u sebi sadrži dosta proteina i vitamina.
Metabolička reumatska oboljenja
Ova grupa obuhvata širok spektar oboljenja od kojih je najrasprostranjenija osteoporoza. Terapija ovih oboljenja je kompleksna i doživotna.
