Izvor: RTS, 03.Jul.2011, 12:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žetva oluje

Nevreme koje je pre nedelju dana zahvatilo zapadnu i jugoistočnu Srbiju prouzrokovalo je na prenosnom sistemu Elektroprivrede Srbije najveću prirodnu havariju u poslednjih trideset godina. Priroda je ponovo pokazala nadmoć nad čovekom, zbog čijih su nekontrolisanih aktivnosti vremenske nepogode sve učestalije.

Olujni vetar je u okolini Aleksinca srušio je dalekovode projektovane da izdrže brzinu vetra do 100 km na sat.

Počelo je tri sata pre ponoći i trajalo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nepunih dvadeset minuta. Olujni vetar, jak pljusak i gust grad, a onda i nestanak struje uznemirili su Aleksinčane. One radoznale, poput Željka Jankovića, podstakli su da uključe kameru oili fotoaparat.

"Bilo je strašno", priča  Željko Janković. "U jednom trenutku sam shvatio da se držim za ogradu kako me vetar ne bi oduvao, jer je nosio sve: lišće i drveće, a u saobraćaju je nastao potpuni kolaps."

Ono što je nedavno doživeo, kaže 73-godišnji Dragoslav Radojković, do sada je gledao samo u filmovima: "Prvo je počela da se diže prašina, jedno veliko turlo od asfalta, iz dvorišta, lišće je letelo nagore, a onda je počeo grad."

Konfiguracija terena u okolini Aleksinca je dodatno omogućila jakom vetru da na uskom prostoru od 2 km prepolovi električne stubove.

Prema rečima Nebojše Petrovića, iz Elektromreže Srbije, visokonaponski stubovi su projektovani da imaju visok stepen izdržljivosti, pa je koeficijent sigurnosti mnogo veći nego kod građevinskih objekata.

Superćelijske nepogode kao posledica klimatskih promena

Stručnjaci tvrde da se radi o tzv. superćelijskoj nepogodi koja se, zbog globalnog otopljavanja, najčešće javlja u maju ili junu. Oblak dug 300 km, koji nisu mogle da razbiju ni protivgradne rakete, stigao je iz Bosne, naneo štetu Srbiji i oslabljen prešao u Bugarsku.

"Superćelijska nepogoda je poznata meteorolozima kao jedna od najintenzivnijih fenomena u atmosferi, jer se formiraju oblaci sa veoma jakim vetrom", objašnjava Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju u Beogradu. "Intenzitet tih fenomena koji donse velike padavine i nevreme ubuduće će biti sve jači."

Zbog promene klime ni tornada, poput prošlogodišnjeg u Somboru, ne bi trebalo da nas iznenađuju. Klimatolozi podsećaju da su nam zime postale blage, a leta sve toplija, padavina je manje, pa će nam izgleda ubuduće lepeze biti potrebnije od kišobrana.

Nastavak na RTS...