Izvor: Blic, 11.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženski glas za budućnost dece
Žena sa pravom glasa u Srbiji ima više od muškaraca za dva, tri procenta, ali za pet procenata manje izlaze na birališta. Istraživači javnog mnjenja tvrde da taj postotak nije ni dramatičan, ali ni zanemarljiv. Na pitanje zašto se žene u Srbiji manje interesuju za politiku, odgovor se, kažu, sam nameće - u našem društvu uloga žene se i dalje kreira po patrijarhalnom modelu, a poznato je da se takve socijalne igre uče od detinjstva. Iz jedne agencije za istraživanje javnog mnjenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nezvanično su rekli za „Blic" da su prema njihovim saznanjima, posmatrano uopšteno, muškarci najčešće glasali za SRS, a žene za DS i G17 plus.
Naravno, kaže Đorđe Vuković iz CeSID-a, obrazovanije i žene iz urbanih sredina zainteresovane su za politička dešavanja u istoj meri kao i muškarci. S druge strane, kako napominje, dešava se da vremešnije, neobrazovane žene iz seoske sredine ponekad nisu ni informisane o političkim događajima poput izbora. Shodno tome, može se očekivati, smatra Vuković, da će tradicionalna žena biti ta koja će, ukoliko je potrebno, radije ostati kod kuće u vreme predsedničkih izbora jer se održavaju 20. januara, na Svetog Jovana, nego što će otići do biračkog mesta.
Istraživači javnog mnjenja su nam potvrdili da je sigurnost izlaska na izbore žena manja u odnosu na muškarce za 10 do 15 odsto. Ili, tačnije rečeno, žene u proseku izlaze na izbore u 40 odsto slučajeva, a muškarci u 53 odsto slučajeva.
- Žene su manje motivisane za glasanje zato što imaju drugačije prioritete od muškaraca - kaže za „Blic" Miloš Đajić iz Centra modernih veština, koji je nedavno pokrenuo kampanju za povećanje izlaznosti žena na izbore. Recimo, dok je prioritet žena bezbednost od nasilja, navodi Đajić, prioritet muškaraca je bezbednost zemlje. Zatim, 12 odsto žena stavlja na prvo mesto budućnost mladih i nesmetan izlazak iz zemlje, dok se samo četiri odsto muškaraca opredeljuje za ove opcije kao prioritetne. Muškarcima je, kako pokazuju istraživanja, daleko važnija borba protiv korupcije i kriminala.
Ravnopravnost važno pitanje
Milka Puzigaća iz Agencije za istraživanje javnog mnjenja „Scan" slaže se da, kada su dnevnopolitički događaji i politički stavovi u pitanju, nema velikih razlika između muškaraca i žena, izuzev u nekoliko stvari iz društvene sfere gde su primetne dramatične razlike.
Prva razlika u stavovima između muškaraca i žena, prema njenim rečima, odnosi se na pitanje njihove ravnopravnosti.
- Dok 60 odsto žena smatra da nisu ravnopravne sa muškarcima, kod isto toliko muškaraca preovlađuje suprotno mišljenje. Žene smatraju da su neravnopravne prilikom izbora na državne i javne funkcije, prilikom zapošljavanja i u bračnim odnosima. Oni muškarci koji se slažu da žene nisu ravnopravne sa njima zapažaju da se ta neravnopravnost vidi prilikom izbora na političke funkcije, dok žene prepoznaju da su njima manje dostupna mesta gde se nalazi politička i finansijska moć - kaže za „Blic" Puzigaća. Pored ravnopravnosti, žene na prvo mesto najviše stavljaju lečenje, obrazovanje i socijalnu sigurnost.
- Ženama treba organizovana i razvijena država kao što bolesnom čoveku treba organizovana zaštita - dodaje Puzigaća.
Problem motivisanja žena da izađu na predsedničke izbore je u tome što, ukazuje Đajić, sva pitanja koja žene stavljaju na prioritetno mesto nisu u nadležnosti predsednika države nego Vlade. A ključna stvar koja bi trebalo da ih motiviše za učešće na izborima jeste da je predsednik države čovek koji nas predstavlja u svetu i jedini na čiji izbor direktan uticaj imaju građani i građanke.
- Ne vidim da su muškarci i žene dva različita biračka tela kojima bi kandidati trebalo da priđu na različit način - ocenjuje za „Blic" Svetlana Logar iz „Stratedžik marketinga". Ona se slaže da zbog nekih pragmatičnih razloga žena češće ostaju kod kuće, ali smatra da osnovne razlike nisu među polovima, nego generacijske, obrazovne, kao i one koje postoje između gradskih i seoskih sredina.
Ipak, tesna razlika između dva favorita predsedničkih izbora i velika apstinencija od skoro polovine birača, kako pokazuje poslednje istraživanje CeSID-a, dižu značaj takozvanim izađi i glasaj kampanjama čiji je cilj da animiraju žene, rezignirane, ili neodlučne birače. Za sada su najavljene tri.
Krenule kampanje za veću izlaznost
Evropski pokret u Srbiji danas TV spotovima i radijskim džinglovima počinje kampanju „Izaberi predsednika - izaberi Evropu", usmerenu pre svega na što veću izlaznost mladih i žena, koji čine najveću grupu tradicionalnih apstinenata. U kampanji će deliti i dve brošure, u jednoj su štampani odgovori predsedničkih kandidata na pitanje kakva je njihova vizija evropske Srbije, a u drugoj, rađenoj u saradnji sa Ženskom vladom, odgovori na pitanje kako vidite položaj žena na političkoj sceni Srbije.
Federacija nevladinih organizacija Srbije svoju kampanju počinje u ponedeljak.
- Kampanja će biti kratka jer se obraćamo mladima, a njima je fitilj jako kratak. Potpalićemo ga u ponedeljak da bi eksplodiralo u nedelju na izborima. Planirali smo da u desetak gradova organizujemo okupljanja mladih i da ih hip-hop animacijama pozovemo da izađu na izbore. Pripremili smo i letke duhovitog, a ne didaktičkog sadržaja i trudićemo se da u direktnim kontaktima pozovemo mlade da glasaju za proevropskog kandidata i tako utiču na svoju budućnost - kaže Miljenko Dereta, izvršni direktor Građanskih inicijativa, najavljujući nastavak kampanje i između dva izborna kruga.
Kako animirati mlade glasače
Studentska unija Srbije, Savez studenata i Studentske asocijacije pokrenuli su juče u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kampanju za učešće mladih na predsedničkim izborima pod nazivom „Izbori nisu lutrija - izaberi svoju budućnost".
- Želimo zemlju iz koje mladi neće da odlaze, u kojoj mladi odlučuju kako će ona da izgleda - rekao je Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograda.
Prema podacima Studentske unije Srbije (SUS), na parlamentarnim izborima prošle godine glasalo je samo 10,2 odsto mladih starosti od 18 do 30 godina.
„Izađi i glasaj" 2000. godine
Najveća kampanja „Izađi i glasaj" organizovana je pred izbore 2000. godine kada je zabeležena i najveća izlaznost od 57,72 odsto. Od tada je izlaznost na predsedničkim izborima samo jednom prešla 50 odsto i manja je za desetak odsto od izlaznosti na parlamentarnim izborima. Prema analizama CeSID-a, na koje se oslanjaju nevladine organizacije, kampanje animiranja utiču na to da se odziv birača poveća za pet do deset odsto, što nije zanemarljivo, pogotovo u situaciji tesne razlike. Tradicionalno su, pored žena i mladih, najčešći izborni apstinenti visokoobrazovani ljudi.
