Izvor: B92, 15.Jan.2022, 21:11

Ženska prava i istorija: Ko je bila Roza Luksemburg i zašto je važna i danas

Književnica i aktivistkinja Roza Luksemburg ubijena je pre 100 godina. Kejt Evans, karikaturista i biografkinja Roze Luksemburg, govori nam zašto je ona i danas važna.

Prošlo je više od 100 godina otkako je spisateljica, filozofkinja i antiratna aktivistkinja Roza Luksemburg ubijena u 47. godini.

Ubili su je frajkori - desničarska paravojna formacija nastala u društvenim i političkim previranjima posle završetka Prvog svetskog rata.

Njena zaostavština >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je tolika da je u januaru 2019. godine samo u Nemačkoj na ulice izašlo hiljade ljudi da joj odaju poštu.

Ali šta je to kod nje što i dalje inspiriše mlađe generacije?

Biografi tvrde da je to njena neumorna želja da dovodi u pitanje one na vlasti - njen borbeni rad protiv političke dogme, društvene nejednakosti, seksizma i diskriminacije protiv invaliditeta učinili su njeno nasleđe živim i svežim.

Upravo je tim stavom stekla neprijatelje i na desnici i na levici političkog spektra.

Još od samih početaka, Roza Luksemburg, rođena u martu 1871. godine, isticala se u veštini ignorisanja prevage koja ne ide u njenu korist i stalnog preispitivanja statusa kvo.

U javnom životu nailazila je na mnoge prepreke. Šepala je od rođenja u vreme kad se na fizički invaliditet gledalo sa visine, a kao Jevrejka bila je i te kako tretirana kao građanka drugog reda u Poljskoj pod okupacijom Rusije.

A opet, uprkos tim preprekama, postala je jedna od retkih žena u to vreme koja je stekla doktorat na Univerzitetu u Cirihu, u Švajcarskoj.

Tokom čitavog života, Luksemburg je mnogo puta završavala u zatvoru zbog vlastitih ideja - kao što je protivljenje Prvom svetskom ratu - i iako ju je inspirisao marksizam, nije imala problema da bude jedna od njegovih najglasnijih kritičarki.

Doživljava se i kao svetionik pokreta oslobođenja žena, iako se u svoje vreme sama Luksemburg nikada do kraja nije identifikovala sa feminističkim pokretom.

Kao učenica u Varšavi 1880-tih, Roza Luksemburg je prvi put digla glas protiv nejednakosti i ljudske patnje.

Studirala je za doktorat iz ekonomije.

Doktorka Luksemburg tvrdila je da je kapitalizam fundamentalno nestabilan i sklon krizama, i predvidela je neke od uzroka koji su doveli do onoga što danas nazivamo finansijskom krizom iz 2008. godine.

Čvrsto je verovala da kad je kapitalizam u krizi, postoji jedno veoma prosto rešenje - socijalističko društvo uvek je bolje od haosa i surovosti za koje je okrivljavala razuzdani kapitalizam.

Doktorka Luksemburg je bila pristalica socijalističke revolucije i podsticala je ljude da se izdignu i preuzmu kontrolu nad vlastitim životima.

Ali bila je i demokrata. Verovala je u slobodu štampe i slobodu okupljanja, i po tim pitanjima se nije slagala sa Lenjinom.

Roza Luksemburg je bila žestoki protivnik imperijalizma.

Borila se protiv Prvog svetskog rata - zbog čega je završila u zatvoru - i verovala je da je generalima odgovornim za njega trebalo da se sudi za ratne zločine.

Njeno poštovanje prema životu protezalo se i na životinjsko carstvo. Dok je bila u zatvoru, hranila je ose u ćeliji od svog sledovanja džema.

Uprkos tome što je bila diskriminisana kao žena, izbeglica, Jevrejka i neko sa fizičkim invaliditetom, Roza Luksemburg je postala cenjena i uspešna akademska teoretičarka, novinarka i urednica - da ne pominjemo beskompromisna socijalistička revolucionarka.

Sve slike iz Crvene Roze Kejt Evans, i izdanju Verso buksa, 2015.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Pravnice koje imaju jednu misiju - da oslobode zatvorenike u Nigeriji

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...