Izvor: RTS, 24.Feb.2014, 16:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene prve po diskriminisanosti
Kao najdiskriminisaniju grupu u Srbiji građani vide žene, a zatim Rome i osobe sa invaliditetom, pokazuje najnovije istraživanje. Uočene predrasude prema etničkim i verskim zajednicama, a čak 49 odsto ispitanika smatra da je homoseksualnost "bolest koju treba lečiti".
Većina ljudi u Srbiji smatra da su žene najviše diskriminisana društvena grupa, a za njima slede Romi, osobe sa invaliditetom, siromašni i stari, pokazalo je istraživanje poverenika za zaštitu ravnopravnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Programa UN za razvoj (UNDP).
"Društvenu stvarnost u Srbiji obeležavaju široko rasprostranjeni rodni, etnički i drugi stereotipi i predrasude, a nivo socijalne i etničke distance prema pojedinim manjinskim grupama i dalje je izrazito visok", rekla je poverenica Nevena Petrušić na predstavljanju rezultata u Beogradu.
Kao najdiskriminisaniju grupu, 42 odsto ispitanika označilo je žene, a 41,5 odsto Rome, koji su u istraživanju iz 2012. bili na prvom mestu.
Prema rečima Nevene Petrušić, do smanjenja diskriminacije neće doći ako se ne savladaju "autoritarni mentalitet, politička nekultura i predrasude", i uspostavi vrednosni sistem u kome se razlike među ljudima prihvataju.
Prema rezultatima izveštaja, postoje "značajne predispozicije" za diskriminaciju prema pripadnicima lezbijske, gej, biseksualne i transseksualne (LGBT) populacije, a 49 odsto ispitanika saglasno je sa tvrdnjom da je homoseksualnost "bolest koju treba lečiti".
Takođe su uočene ukorenjene predrasude prema manjinskim etničkim i "netradicionalnim" verskim zajednicama, a 35 odsto građana smatra da male verske zajednice "kradu dušu ljudima".
Najveći stepen etničke distance postoji prema Albancima, koje više od polovine ispitanika ne želi u svojoj porodici, a 25 odsto kao komšiju, dok petina ispitanika smatra da oni uopšte ne treba da budu državljani Srbije.
Veliki broj ljudi izrazio je nespremnost za stupanje u porodične odnose sa Romima (56 odsto), Bošnjacima (43 odsto) i Hrvatima (39 odsto).
Rezultati pokazuju da su građani svesni da je diskriminacija široko rasprostranjena, a više od trećine ispitanika smatra da je ona najraširenija u sferi rada i zapošljavanja.
Taj podatak se podudara sa statistikom poverenika, po kojoj se više od trećine pritužbi građana toj instituciji odnosi na diskriminaciju na radu i prilikom traženja posla, rekla je Nevena Petrušić.
Kao najodgovornije za postojanje diskriminacije, ali i kao zadužene za njeno suzbijanje, građani vide političke stranke, Vladu i Skupštinu Srbije, medije i pravosuđe.
Direktorka UNDP-a u Srbiji Irena Vojackova Solorano rekla je da u Srbiji postoje dobri zakoni protiv diskriminacije, ali da je pitanje kako se oni sprovode, i istakla da će njena organizacija nastaviti da podržava rad Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Istraživanje "Odnos građana prema diskriminaciji u Srbiji" sproveo je Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid), a ono je po četvrti put organizovano u Srbiji.
Istraživanje je sprovedeno metodom lice u lice na slučajnom uzorku od 1.200 građana starijih od 15 godina, u periodu od 21. i 28 novembra 2013. godine.
