Izvor: Politika, 16.Jun.2014, 10:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Žene kao srednja klasa

Vrednosti koje se vezuju za rusku srednju klasu u mnogome odudaraju od vrednosti koje se neguju na zapadu

Tipičan predstavnik ruske srednje klase je mlada žena, profesionalac sa višim obrazovanjem i koja živi u velikom gradu, gde radi kao stručnjak. Zadovoljna je svojim društvenim položajem, platom, karijerom i sve većim mogućnostima za pokretnje sopstvenog biznisa.

Takav zaključak proizilazi iz nedavno urađenog ispitivanja Instituta za sociologiju Ruske akademije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nauka. Pomenuto ispitivanje pokazalo je i da vrednosti koje se vezuju za rusku srednju klasu u mnogome odudaraju od vrednosti koje neguju pripadnici zapadne srednje klase, pa čak i od onoga što na zapadu misle o ruskim „srednjacima”.

Kako se navodi u izveštaju pod nazivom: „Srednja klasa u savremenoj Rusiji: posle deset godina”, u periodu od 2003. do 2008, brojnost ruske srednje klase je sa 29 odsto skočila na 34 procenta ukupnog stanovništva. Onda je (2008) nastupila kriza koja je ovu kategoriju svela na 26 odsto, ali je rast ubrzo obnovljen i već početkom 2014. dostigla 42 procenta, ili oko 60 miliona ljudi.

Kako prenosi list „Aganjok”, predstavnici ruske srednje klase privrženi su sovjetskim vrednostima, lojalni su vlasti, glasaju u skladu sa sopstvenim nadanjima i nisu preterano skloni promenama. Osnovu ove grupacije čine državni službenici koji se i ne trude preterano da svoj položaj poprave eventualnim doškolovavanjem ili nekim sličnim dokvalifikovanjem.

Ko su zaista pripadnici srednje klase, međutim, pitanje je koje izaziva sporove. Po jednima nije toliko reč o materijalnom položaju koliko o sociokulturnom fenomenu. Pre neku godinu, pri sličnim ispitivanjima, za osnovne karakteristike srednje klase računati su: plata ne manja od 1.000 dolara, vlasništvo nad stanom, automobilom i vikendicom, dok je 20 odsto ispitanih u to uključilo i mogućnost putovanja i promene radnog mesta, kao i samostalno planiranje sopstvenog života.

Drugi su opet bili skloniji zapadnom principu i sposobnosti građana da sami dopunjuju svoj budžet. Međutim, ispostavilo se, takvih je samo 8 odsto. Potom se pokušalo sa drugačijim kriterijumima kao što su zarada, obrazovanje, nefizički rad, samoidentifikacija... Kako navodi Julija Nisnevič, pre 20 godina sovjetske mase su masovno hrlile ka srednjoj klasi. „U praksi, dobili smo krajnje nekompetentnu srednju klasu koja je državu smatrala glavnim izvorom svog dobrog stanja”, kaže Nisnevičeva.

Prema rečima Vladimira Petuhova, šefa Centra za kompleksna socijalna istraživanja instituta sociologije Ruske akademije nauka, srednja klasa je ogledalo kompletnog društva. „Devedesetih godina grupa ljudi sa srednjim zaradama nije bila velika i smatrala se slojem dobro stojećih. Danas, njima se priključuju i drugi koji dobro zarađuju ali se zalažu za red i poredak, bez revolucionarnih težnji.

To su upravo oni koji, zajedno sa državnim službenicima, čine najširu bazu za opstanak sadašnjeg sistema. 

S. Samardžija

objavljeno: 16.06.2014

Nastavak na Politika...