Izvor: B92, 09.Feb.2022, 18:52
Žene, deca i porodica: "Izabrala sam da budem samohrana majka"
Više od 50 odsto klijenata koji koriste usluge davalaca sperme su singl žene koje žele da odgajaju svoje dete same, prema podacima jedne od najvećih banaka sperme na svetu Krajos internešenel. Četiri žene ispričale su za BBC sve o svom putu do majčinstva i šta misle o odgajanju deteta bez partnera.
Krajos zamrznutom spermom i jajima davalaca opskrbljuje više od 100 zemalja širom sveta.
U svetu ima više od 100 miliona usamljenih majki koje same odgajaju decu, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prema podacima UN Žene.
Iako ne postoji dovoljno podataka o tome koliko njih su samohrane majke po vlastitom izboru, žene koje zaista izaberu da budu jedini roditelj često se suočavaju sa društvenim, kulturološkim i pravnim izazovima dok zasnivaju porodicu na način na koji žele.
BBC je razgovarao sa četiri žene o njihovim ličnom putom do majčinstva i šta misle o odgajanju dece bez partnera.
Mam Isabre iz Francuske oduvek je želela da bude majka i posle mnogo godina razmišljanja o tome, konačno je pre dve godine odlučila da to uradi sama.
"Odučila sam da porazgovaram sa majkom o tome, a ona mi je rekla da je možda pravo vreme da pokušam, jer sam u tom trenutku imala 38 godina", priseća se ona.
"Donela sam odluku u decembru, a u februaru sam već bila trudna", kaže ova radio voditeljka.
Devet meseci kasnije, Mam je rodila zdravu devojčicu po imenu Imani.
Zvuči jednostavno, ali prvo je morala da premosti krupnu prepreku: u to vreme tretmani plodnosti nisu bili dostupni za singl žene u Francuskoj.
Njen lekar joj je savetovao da otputuje u inostranstvo radi oplodnje.
Ali Mam je našla drugog lekara koji je bio spreman da izvede tretman.
Ona kaže da nije znala da je on ilegalan, već mislila da samo nije moguće podvrgnuti mu se u zemlji.
U junu ove godine, posle dvogodišnje rasprave u parlamnetu i demonstracicja, Francuska je usvojila zakon koji omogućuje singl ženama i lezbejskim parovima da se podvrgnu tretmanima prethodno dostupnim samo heteroseksualnim parovima.
Godinu dana kasnije, Mam govori o tome kako je biti majka.
"Prvi put kad sam držala ćerku u rukama shvatila sam da sam stvarno mama", kaže ona. "Mnogo sam plakala toga dana."
"Bio je to veoma emotivan trenutak - to je najbolja odluka u mom životu", dodaje ona.
Mam se odlučila za anonimnog davaoca, zato što je želela da zaštiti ćerku od mogućeg odbacivanja.
"Ne želim da stvori sliku o ocu koji sebe doživljava samo kao davaoca i ništa više od toga", objašnjava ona.
"Nadam se da je za mene i moju ćerku to dobra odluka, ali objasniću joj se sve kad dovoljno odraste."
"Moj san je da imam četvoro ili petoro dece", kaže ona, "ali sve sam starija, tako da je jedno dete možda veoma dobar dar od Boga."
Za En Mari Vaskonselos, četrdesetčetvorogodišnjakinju iz Nju Džersija u SAD, put do majčinstva bio je dug i težak.
Pre deset godina, En Mari je dobila dijagnozu sindroma policističnih jajnika (PCOS), što je često stanje koje utiče na rad ženskih jajnika i može da izazove probleme sa plodnošću.
Dijagnoza, zajedno sa skorašnjim gubitkom oca, navela ju je na odluku koja menja život.
"Moja endokrinološkinja mi je rekla da na osnovu laboratorijskih nalaza zaključuje da bih imala problema sa rađanjem i ako želim da imam decu, treba odmah da se bacim na posao", kaže ova službenica u federalnoj vladi.
Ali tridesetčetvorogodišnjoj odnedavno singl ženi, majčinstvo je delovalo kao veoma daleka mogućnost.
"Rekla sam joj da nisam udata, a ona je na to odgovorila da ni ne mora da bude da bi imala decu.
Nikad o tome nisam razmišljala na taj način", priseća se ona.
Kao katoličkoj vernici, En Mari kaže da joj je opcija samohrane majke putem veštačke oplodnje predstavljala izvesne moralne probleme koje je morala da prebrodi.
Pomogao joj je razgovor sa njenim sveštenikom.
"On me je uveravao da će, ako pođem ovim putem, moje bebe i dalje moći da budu krštene", kaže ona, "tako da iako nije mogao da podrži same metode oplodnje, neće osuđivati mene ili moju porodicu."
Emocionalna cena i finansijski teret došli su na naplatu posle nekoliko godina pokušaja da zatrudni.
"Trebalo je pet veštačkih oplodnji i dva tretmana vantelesne oplodnje da bih dobila starijeg sina", kaže ona.
"Koštalo me je 95.000 dolara, zato što je moje zdravstveno osiguranje odbijalo da pokrije bilo šta od toga, tako da sam potrošila svu svoju ušteđevinu, penzioni fond i ponovo sam stavila kuću pod hipoteku."
Prvi sin En Mari po imenu Vilijam rođen je 2016, a njen drugi sin Vajat stigao je par godina kasnije.
Oba deteta začeta su putem vantelesne oplodnje uz pomoć sperme davaoca i obe trudnoće pratile su komplikacije, a oba sina rođena su prevremeno carskim rezom.
"Vilijam nije rođen živ", kaže ona, "morao je da bude oživljavan i dobio je hitnu transfuziju, tako da je moj porođaj bio veoma traumatičan."
Nakon devet dana provedenih u bolnici, oboje su pušteni da idu kući.
"Osećala sam se kao da je on čitav moj svet, a ja njegova", kaže ona sa širokim osmehom.
Sara (nije joj pravo ime) oduvek je želela da bude majka.
"Mislim da nikad nije postojao trenutak u mom životu kada sam sumnjala da ću postati majka - prosto sam to znala", kaže ova tridesetšestogodišnjakinja.
Za nju je korona virus bio ubedljiv dokaz da nema više šta da čeka.
"Tokom pandemije se u meni ponovo probudila želja da postanem majka, tako da sam se obratila prijatelju i on je prihvatio moj predlog da rodim njegovo dete", kaže ona.
U avgustu je Sara otkrila da je zatrudnela iz prvog pokušaja.
"Bila sam napolju, bilo je jako toplo, osetila sam to i tad sam znala", kaže ova kustoskinja.
Sada u šestom mesecu trudnoće, ona se priseća kako je njeno detinjstvo uticalo na njenu odluku.
"Odrasla sam u Libanu tokom građanskog rata. Rođena sam 1985. godine usred najstrašnijeg perioda okršaja", kaže ona.
"Imala sam srećno detinjstvo, ali je ono takođe bilo protkano sa mnogo traume."
Njeni roditelji su bili u braku skoro četiri decenije, ali Sara kaže da su "dugo vremena živeli razdvojeno, ali i dalje ispod istog krova".
"Nemaju baš sjajan odnos", kaže ona, "rekla bih da su imali prilično toksičnu vezu - to se u velikoj meri odrazilo na moju odluku."
"Mislim da me je odnos mojih roditelja istraumirao", kaže ona.
Sara kaže da su stanje u kom se nalazila njena zemlja i smrti voljenih osoba imali veliki uticaj na njenu odluku.
"Mislim da je došlo do buđenja želje za životom posle niza tragičnih događaja koji su u poslednje dve godine zadesili moj narod, moju zemlju i moju zajednicu, a pandemija je samo bila šlag na tortu", kaže ona.
Za Saru, postati samohrana majka nije bila hrabra odluka.
"Mislim da nije bilo ničeg posebnog ili hrabrog u onome što sam uradila, zato što žene u vezama ili čak udate žene veoma često same odgajaju decu", kaže ona.
Ali ona "hrabrom" naziva svoju porodicu, zato što je prihvatila njenu nekonvencionalnu odluku.
"Bila sam veoma iznenađena što nisu postavljali pitanje ko je otac, mislim da su razumeli da u početku nisam bila spremna da govorim o tome", kaže ona.
"To je nešto što sam im tek nedavno saopštila."
"Ali bili su iskreno srećni zbog mene i mislim da su bili veoma hrabri kad su to saopštili i drugim članovima šire porodice", kaže ona smešeći se.
Porast broja žena koje se odlučuju da budu samohrane majke mogao bi da ukaže na promenu u stavovima prema porodičnoj strukturi sa dva roditelja, ali tridesetsedmogodišnja radnica obezbeđenja Njakno Okokon kaže da nije imala mnogo izbora.
"Kažem samohrana majka po vlastitom izboru vrlo slobodno, jer zapravo nisam imala mnogo izbora", kaže ona.
"Bila je to moja sudbina i morala sam da naučim da je prihvatim."
Njakno je odrasla u porodici sa dvadesetoro dece sa poligamnim ocem - njena majka je bila njegova četvrta supruga.
"Morali smo da se mučimo da bismo preživeli, tako da nismo stekli baš najbolje obrazovanje - samo osnovnu i srednju školu."
"Ali ne krivim ih zato što je to bio njihov mentalitet", kaže ona za BBC.
Njakno se preselila iz Nigerije u Dubai pre šest godina u potrazi za boljim životom.
Ona redovno radi dvanaestočasovne smene i kaže da nema vremena da se upoznaje i zbližava sa novim ljudima.
Ali ove godine je odlučila da će uraditi "sve što je potrebno" da dobije dete.
"Shvatila sam da me ništa ne sprečava da postanem majka ako mogu da izdržavam decu, pružim im ljubav i dobro obrazovanje", kaže ona.
"Treba mi neko da ga volim", dodaje ona, "a ako ne budem imala dete, mislim da ću postati veoma ogorčena osoba."
"U Africi mi nemamo domove za stare građane, tako da se naša deca staraju o nama kad ostarimo i onemoćamo.
Ovo dete znači sreću i nadu za budućnost", objašnjava ona.
Njakno planira da zatrudni prirodnim putem, ali ako to ne bi funkcionisalo, onda će isprobati veštačku oplodnju ili surogat majčinstvo.
Međutim, ona ne planira da otkrije biološkom ocu svoje planove sve dok ne zatrudni.
"To je fer, zato što ću ga osloboditi svake odgovornosti, ionako bi ga to samo uplašilo, jer ima svoj život i planove", kaže ona.
Njakno kaže da je njena porodica prihvatila njene nekonvencionalne planove i pomagaće joj kao samohranom roditelju.
"Nekada davno, kad biste zatrudnele neudate, to je bila tabu tema, bile biste omražene, ljudi bi mislili da ste neodgovorne, ali to više nije tako", kaže ona, dodavši da joj je jedino važno kako će joj život izgledati kad bude imala 50 godina.
"Moja porodica me podržava zato što zna da više nisam mlada - a ovo će mi doneti sreću u životu."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
