Izvor: Blic, 31.Avg.2010, 21:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Žena sa slomljenim nosem" sutra u Sava centru
Film "Žena sa slomljenim nosem" reditelja i scenariste Srđana Koljevića, imaće sutra domaću premijeru u velikoj sali Centru "Sava".
Film je prikazan na 45. Internacionalnom filmskom festivalu u Karlovim Varim i dobio odlične kritike u inostranim filmskim časopisima.
Uoči beogradske premijere svog drugog rediteljskog projekta, Koljević je danas na konferenciji za novinare objasnio da je u filmu, koji su strani novinari okarakterisali kao pozitivnu i nežnu priču, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokušao da u emotivnoj zaglavljenosti glavnih likova između prošlosti i budućnosti pronađe "zrnce nade".
Glumačka ekipa
U filmu igra odlična ekipa glumaca Nebojša Glogovac, Anica Dobra, Branka Katić, Vuk Kostić, Nada Šargin, Jasna Žalica, Nikola Rakočević, Vojin Chetković, Rada Đuričin, Nikola Đuričko i drugi.
"Film je tužan i smešan u isto vreme, a ozbiljan u suštini, a to što se i taj tračak nade u ovoj zemlji doživljava kao pozitivan, više govori o nama samima i vremenu u kome živimo, nego o filmskoj priči", dodao je autor ostvarenja "Sivi kamion crvene boje" (2004), koji je osvojio 11 međunarodnih nagrada i 13 domaćih, na više od 40 festivala.
Koljević je kazao da mu je prilikom rada na filmu bilo najvažnija "orkestracija glumačkih energija", da glumci na pravi način dožive i prenesu emocije, jer publika ide u bioskop zbog identifikacije sa zbivanjima "na velikom platnu".
"Kada radite film u maloj zemlji kao što je Srbija, bitno je da on bude autentičan, da domaća publika sebe prepozna u tome, da tu nema laži i prevara, ali i da ima dozu univerzalnosti kako bi ga razumeli i gledaoci u svetu", objasnio je reditelj.
Koljević je dodao da su reakcije posetilaca i kritičara na festivalu u Karlovim Varima bile odlične, da su ga čak ljudi na ulici zaustavljali da pohvale ostvarenje.
Koljević: Beograd nije filmičan grad
"Beograd nije filmičan grad, trebalo je pronaći adekvatne delove za ovu mozaičnu priču, a rešenje smo videli u kontrapunktu slike kišovitog grada, kojim dominiraju sivo-zeleni tonovi i noćne scene, i muzike (priredili kompozitor Mari Šnajder i aranžer Erik Mišijev) iz šezdesetih i sedamdesetih godina koja budi asocijacije na jedno nevinije i bolje vreme", rekao je Koljević. "Muzika direktno utiče na emocije ljudi, manipuliše njihovom recepcijom, zato ona ima tako važan udeo u ovom filmu", dodao je on.
Mozaična priča o sudarima naizgled nemogućih ljubavi, neočekivanim susretima ljudi koji na različite načine spašavaju jedni druge i pronalaze razlog za život, sa dobrim kritikama u časopisima "Holivud riporter", "Verajeti" i "Skrin", već je pronašla kupce u Severnoj Americi, Francuskoj, Španiji, zemljama Beneluksa, Australiji.
Zapaženu ulogu u autorskoj ekipi imao je direktor fotografije Goran Volarević, sa kojim je Koljević mesecima unapred redio na vizualizacije.
Film je rađen u koprodukciji filmskih kuća "Baš Čelik" iz Srbije i "Neue Mediopolis GMBH" iz Nemačke.
U njegovo snimanje je uloženo nešto više od milion evra, uključujući i sredstva iz republičkog i gradskog fonda, za koja je Koljević konkurisao, ali koja su, prema njegovim rečima, bila nedovoljna da uopšte započne neki ozbiljan projekat.
