Izvor: Danas, 25.Nov.2015, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žena na mostu
Ne znam joj ime. Ne umem čak ni da je opišem i zato osećam da sam je dvostruko izneverio. Iako sam prošao pored nje, ne mogu da kažem da li je stara ili mlada, visoka ili niska, plavokosa ili smeđa... Znam samo da je plakala.
Tog dana sam bio sâm. Zbog čega sam onda otišao čak do bolnice? Tada su naše tramvajske ekspedicije već bile okončane; delimično smo upoznali Oslo, pa smo, ohrabreni, prešli na autobuse, a oni su nas odveli u nepoznate krajeve grada. Takođe, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << pošto su brodići deo gradskog prevoza, prokrstarili smo fjord Oslo i posetili nekoliko ostrva. Zbog svih tih utisaka, danas mi se mnogobrojni odlasci do Rikshospitala mešaju i spajaju u sećanju, pa zato ne uspevam da ubedim sebe da sam tog jutra posetio našeg poznanika, mikrobiologa, koji je radio u institutu pri bolnici. Razgovarali smo, dao mi je dva velika postera za Damjanovu školu, a onda odjurio na sastanak, dok sam se ja uputio k tramvajskoj stanici.
Odlomak iz knjige "Svetlost na vodi", izdavač: Arhipelag
