Izvor: Blic, 05.Apr.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemunica za novinare
Ko bi trebalo da im dođe, pa da novinari izveštači budu zadovoljni zemunicom koja im se dodeli kao prostorija za rad? Sarkazmu ove vrste ima mesta posle proteklih gala skupova zamišljenih i kao važna predstava za javnost. A gde pak izveštačka novinarčad nije dostoj(anstve)no tretirana.
Sad u petak na Zlatnom bregu kod Smedereva nije bilo primedbi na gadafijevsku egzotiku šatora za sedmu silu. Moguća neudobnost je denfovana obretanjem slatkorečivog, iako pomalo promuklog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << predsednika u žurnalističkom vigvamu. Još uz tabloidnu prirodu ćakulanja, pa i o potencijalnom kumstvu hrvatskoj premijerki, što, naravno, i priliči ambijentu šatre, i javnost i novinarski profesionalci lako su podlegli zaboravu.
Međutim, ovo bi trebalo baš da podseća a ne da podstiče kolektivnu amneziju. Jer izveštači sa susreta Đelić-File 29. prošlog meseca u jednoj od dedinjskih vila bili su strpani u neki tesan i memljiv podrum. A tokom rafalno izvedenih susreta premijera Putina sa domaćim uglednicima u samom parlamentu njima je bilo najneudobnije i najtesnije. Neki su, vele, morali da sede na podu, a ruske kolege su imale gorke primedbe na organizaciju.
Ne, nije ovde reč o zalaganju za puku komociju i udobnost novinara. Već o odbrani dostojanstva profesije, koja je i inače pala na prilično niske grane. Uprkos tome što su, na dačićevsko zadovoljstvo, i oni, poput policajaca, formalno dignuti na nivo „službenih lica". To je pokazala i prividno brižna, a suštinski licemerna izjava predsednice parlamenta. I ona je, kao onomad Tadić, tokom Putinove posete Skupštini ušla kod „prenaseljenih" novinara. I ona njima „zamerila što se nisu izborili za bolje uslove". Umesto oni njoj.
Ali nije ovo jedini primer kad nam vlast poručuje da treba da se izborimo za nešto što je ne samo notorno već i njenim aktima propisano. A možda su se novinari stvarno, žaleći se na memljiv podrum, izborili za šator!
