Izvor: Glas javnosti, 02.Jun.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Zemunci“ bez imovine
Da „dužan kese ne veže“ uskoro će se uveriti i članovi zemunskog klana osuđeni da vrate novac koji su zaradili od otmica.
Ukoliko presuda sudije Četvrtog suda u Beogradu Dušana Milenkovića postane pravosnažna, braća Miloš i Aleksandar Simović i Vladimir Milisavljević moraće da isplate „Delti holdingu“ 211.766.100 dinara za otmicu njihovog vlasnika Miroslava Miškovića. Dodatnih 60 miliona obavezni su da predaju takođe kidnapovanom Dragoslavu Vukoviću, a ista sudbina >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << očekuje i odbeglog člana zemunskog klana Milana Jurišića-Jureta, koji je obavezan da Saši Pešiću vrati 424.000 dinara otetih iznudom.
Ovi „zemunci“ zajedno sa Dušanom Krsmanovićem i Sretkom Kalinićem, već su krajem decembra obavezani da po pravosnažnosti presude veća Specijalnog suda Milimira Lukića, u dinarskoj protivvrednosti isplate za otmice Milije Babovića - 10,5, Vuka Bajruševića - milion i po, a Suada Musića - 350 hiljada maraka.
Osuđeni da solidarno isplate dug od otmica, čiji su lavovski deo kolača su uglavnom dobijali organizatori zločina, koji više nisu živi, pitanje je da li ovi članovi zemunskog klana uopšte imaju sredstva za naplatu. Dug njihovih šefova Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića, protiv kojih je postupak obustavljen posle njihove smrti, pri tom bi najlakše bio isplaćen, samo da država, u trci da pokaže kako se obračunava sa kriminalom, nije požurila da sruši svu imovinu koja se vodila na njihovo ime.
SIMOVIĆEVE OPTUŽBE
Sudeći po iskazu optuženog Aleksandra Simovića, mnogi su se okoristili o „zemunce“. Tokom njegovog svedočenja pljuštale su optužbe na račun lidera LDP Čedomira Jovanovića, kojeg je prozvao da se izjasni da li je krajem 2001. od Spasojevićeve žene uzeo torbu sa milion i po maraka. U Šilerovu na žurke, kaže, dolazili su i i Vladimir-Beba Popović, Goran Vesić i njegov brat Đorđe, „kad god bi Čume i svita uradili neki posao“.
Prisetio se i „partnerstva“ Spasojevića sa Dušanom Mihajlovićem u „biznisu“ sa jestivim uljem devedesetih godina, a pričao je i da je bivši ministar pravde Vladan Batić zvao vođu klana, kada mu je pretučen vozač. Generala Momčila Perišića obezbeđenje je oteralo sa kapije jer ga je Dušan smatrao izdajnikom, dok je general Nebojša Pavković dolazio sa Čumetom da bi sa šefom zemunskog klana pričao o Hagu. Premijera RS Milorada Dodika svrstao je u grupu švercera cigareta kojoj su, prema njemu, pripadali i Đinđić i bivši premijer RSK Borislav Mikelić. Za posetu Šilerovoj Đinđićevog kuma Dragoljuba Markovića kaže da je zabeležena kamerom. Telohranitelja pokojnog premijera Milana Veruovića, Simović se seća kao vođe manje grupe dilera sredinom 90-ih.
PROPUŠTENA PRILIKA
Sumnja se da je šef zemunskog klana imao bar 150 miliona evra u švajcarskim bankama. Bivši ministar policije Dušan Mihajlović, na suđenju optuženima za ubistvo Zorana Đinđića, rekao je da je imao priliku da ih vidi.
- Spasojevićevi emisari su 2001, dok je ovaj bio u zatvoru, pokušali da mi pokažu njegove račune u švajcarskim bankama na kojima ima stotine miliona maraka, kako bi me uverili da mu nije potrebno da se bavi otmicama. Odbio sam jer nas je tako već manipulisao - pričao je ministar.
„Sada mi je žao“, bio je iskaz bivšeg policajca, koji je propustio jedinu priliku da se otkrije kuda su otišle sve te pare.
Zemunski novac je trošen i na opremanje JSO, a prema optužnicama, tim novcem je plaćeno ubistvo Ivana Stambolića, atentati na Vuka Draškovića i premijera Đinđića. Ostaje još vozni park klana o kome se toliko govorilo, a od kojeg je, do kraja svih suđenja, prikazano svega nekoliko automobila.
Pri tom, bar prema tvrdnji svedoka saradnika Dejana Milenkovića Bagzija, i Milorad Ulemek Legija se od otmice Miškovića omrsio za, bar, pola plena. A deo kolača aktivno su delili, pored Milenkovića, i svedoci saradnici Miladin Suvajdžić i LJubiša Buha Čume.
Zarada svedoka saradnika
Buha je, na primer, od dela plena otmice Miškovića i Milije Babovića kupio u inostranstvu mašine za asfaltiranje na ime firme „Difens roud“. Do danas ostaje otvoreno pitanje - šta će pare kod Čumeta i da li će, recimo, Buhina bivša supruga LJiljana, kao (fiktivni) vlasnik „Difens roud“ podneti zahtev da joj se nadoknadi uništena imovina posle miniranja, ili će, pak, neko drugi pokrenuti pitanje odakle joj novac da sagradi takvu firmu.
I krunski svedoci optužbe pred Četvrtim sudom, Milenković i Suvajdžić, čiji opštepoznat status svedoka saradnika, pred opštinskim sudom ne postoji - nisu prinuđeni da vrate svoju „zaradu“. Stoga oni ne mogu da budu zaštićeni, kao u drugim predmetima, od nekih krivičnih dela, pa i nadoknade nelegalno stečene imovine.
To nije sprečilo Suvajdžića da optuži Milenkovića da je učestvovao u otmici Miškovića, a da je lično od Spasojevića dobio kilogram heroina kao nagradu. Milenković je kasnije svedočio da je dobio pare, ali ne od otmica, već za - ranije zasluge. Niko ne postavlja pitanja zar heroin i novac nisu imovinska korist stečena kriminalom?!
Kako naplatiti dug
Krivični zakonik Srbije u članu 91 kaže da niko ne može da zadrži imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom. I u tome ne postoji izuzetak. A, ukoliko se presuđeni novac ne uplati na račune oštećenih u roku od 15 dana od pravosnažnosti presude, sudski izvršitelji obavezni su da prinudno prodaju imovinu okrivljenih. I samo njegovu. To znači da osuđenom može da se oduzme samo ona imovina koja je striktno vezana za delo za koje mu se sudi, a sve što je stekao pre toga ostaje - netaknuto.
Posle istrage o kompletnoj imovini okrivljenog sud je pleni i šalje na doboš sve dok se ne isplati ceo iznos. Sud, dakle, ne istražuje na koga je preneta imovina, niti gde je završila, već je fokusiran isključivo na osobu koja je osuđena da vrati novac.
Nije lako ni oduzeti takvu imovinu. Potrebno je da se utvrdi veza između konkretnog dela i koristi koja je tako stečena. Tužilac mora da pokrene i postupak u kojem bi okrivljeni trebalo da dokaže kako je stekao svoju imovinu. Postoji, doduše, mogućnosti da se imovina oduzme i od supruge osuđenog, ali samo ona koja se vodi kao zajednička.
Sudu bi sada dobro došao novi, još nevažeći, zakon, koji predviđa i oduzimanje nezakonite imovine od naslednika osuđenih, bračnih partnera, rođaka, poslovnih partnera... To znači da svi povezani sa okrivljenim mogu da budu obuhvaćeni u postupku oduzimanja. Onda bi i naslednik mrtvog kriminalca postao - dužnik.
U tom slučaju, od stvarnog imovinskog stanja, oduzeo bi se onaj deo koji potiče od legalnih prihoda, a sve što pretekne i ostane nesrazmerno, po novom zakonu, ušlo bi u proceduru za oduzimanje. Preispitivanje imovine pokrenuo bi tužilac.
Recimo, tužilac na nekom suđenju primeti da optuženi nema nikakve legalne prihode, a na primer, poseduje četiri vile na Dedinju. Pokreće postupak, koji može da se završi u tom istom procesu. Ako okrivljeni ospori tužiočev zahtev, optužba može da povede i zaseban proces, ali mora da ga završi do dve godine od pravosnažnosti presude onog prvog suđenja. Tada se pod ingerenciju Direkcije stavlja apsolutno sva imovina optuženog - firme, hartije od vrednosti, akcije, deonice, avioni, kamioni, pa i ona koja nije na njegovo ime, ali se smatra povezana sa njim.
Kada se okonča postupak, deo imovine za koju se utvrdi da je stečena legalno se vraća, a ostatak, naravno - oduzima. Ovaj zakon, međutim, neće moći da se primenjuje retroaktivno.
Nekadašnju vrednost imovine šefova zemunskog klana najbolje ilustruje spor njihovih udovica Tanje Spasojević i Maje Luković, koje za bespravno rušenje tri kuće i tržni centar u Šilerovoj 38 potražuju - 8,5 miliona evra. Branioci Simovića tvrde da njihovi klijenti uopšte nemaju imovinu za oduzimanje i da je sve što imaju, stečeno pre više od 20 godina. Mediji su u međuvremenu pisali da je kuća u naselju Kalvarija njihova, kao i pečenjara, za koju Aleksandar Simović tvrdi da pripada njegovoj ženi. Braća su i među prvima za koje se sumnja da imaju tajne bankovne račune u preko grane.
U Zemunu je i Milisavljevićeva kuća u kojoj su, posle „Sablje“, ostali da žive njegova sestra i roditelji. Dva broja niže je i kapija Milana Jurišića Jureta, iza čijih zidina se naziru dve velike kuće naslonjene jedna na drugu.
Presuda sa neobicnim sudijom:"Мишковић и Буха немају непосредних сазнања о отмицама и да њихово саслушање не би битније утицало на поступак који се води"
Bagzi na sudu:“Buha LJubiša organizovao da se naplati Peconiju 100 000 sa Čedomirom Jovanovićem pošto je, kao, tada Čedomir Jovanović završio Peconiju neki problem koji je imao, da li je to bilo oko cigara, oko nekih šlepera koji su oduzeti Peconiju
Bagzi na sudu :Ljubiša Buha Čume me je pozvao i ja sam 6. oktobra otišao sa kombijem po oružje. Tamo su bili on i Čeda. Buha mi je kasnije rekao da mu je Čeda rekao da izbrišemo serijske brojeve sa oružja, kako mu policija ne bi ušla u trag kad radimo ubistva i otmice
Beba Popovic na sudu:..meni Cedomir nikada nije rekao da je bio u Silerovoj…ali znao sam da Ceda ima ulogu neke vrste koordinatora…Jas am objasnio das u moju kontakti sa Cumetom prakticno i poceli upravo iz tog razloga sto je u medjuvremenu izmedju cede i Cumeta doslo do nekog sukoba….I cetiri meseca ja sa njim nisam razgovarao i Zoran me pitao sta je,zbog cega ne razgovaram sa Cedom.Ja sam mu rekao:” Zato sto me laze,zato sto se druzi dalje sa Ducom i Legijom
