Izvor: Southeast European Times, 30.Mar.2013, 14:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje u regionu teže gasifikaciji

Okrećući se gasu umesto struje, zemlje u regionu pokušavaju da sačuvaju novac i održe energetsku stabilnost.

30/03/2013

Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Skoplja -- 30.3.2013.

U pokušaju da ostvare energetsku stabilnost i bore se protiv visokih cena električne energije, nekoliko zemalja u regionu okreće se gasifikaciji.

Nekoliko zemalja prešlo je sa struje na gas, ali druge tek počinju taj proces.

Dve makedonske >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << opštine Kumanovo i Strumica nedavno su počele da koriste gas kao gorivo za grejanje u javnim i obrazovnim institucijama.

Strumica je pokrenula takozvani virtualni gasovod sledeći primer nekih opština u Bugarskoj. Gas se donosi u opštinu iz tankera u Bugarskoj i onda se komprimuje i prenosi do konačnih korisnika preko gasne mreže dužine 20 kilometara, u koju je opština investirala.

Škole u Strumici i opštinska zgrada povezani su sa mrežom.

Zoran Kitanov, direktor Strumica gasa, izjavio je za SETimesda opština ulaže napore za povezivanje domaćinstava u opštini sa mrežom.

"Upravo imamo preko 350 zahteva od domaćinstava za ugovore. Počeli smo igradnju sekundarne mreže kroz naselja, ali ne možemo da odgovorimo na sve zahteve jer je to dug proces. Kada se izgradi centralna mreža biće nam potreban samo mali cevovod da povežemo [domaćinstva] sa njim", rekao je Kitanov.

Vlada u Strumici kaže da će do 2020. godine opština sačuvati 25 miliona evra korišćenjem gasa umesto električne energije za grejanje javnih institucija. Upotreba prirodnog gasa omogućiće razvoj lokalne ekonomije i privući će domaće i strane investitore.

Srbija je nedavno izradila nacrt akcionog plana o prelasku zemlje na gas do 2030. godine.

Autonomna pokrajina Vojvodina u Srbiji jedan je od najrazvijenijih regiona na Balkanu kada je u pitanju gasifikacija. Vojvodina je počela proces gasifikacije pre više od 15 godina, a prema rečima potpredsednika vlade Gorana Ješića, postoji samo mali deo pokrajine koji još nije prebačen na gas.

"Vojvodina je veliki proizvođač nafte i gasa. Najveći broj domaćinstava koristi gas, kao i industrijski [objekti]. …Srbijagas sa svojim kapacitetima može da opsluži deo korisnika gasa, dok se drugi deo gasa uvozi iz Rusije, preko Ukrajine", rekao je Ješić za SETimes.

Trenutno se završava najveći rezervoar prirodnog gasa u regionu Banatskog Dvora u Vojvodini. Preko tih zaliha Vojvodina svojim građanima može da osigura gas nekoliko meseci bez problema, kaže Ješić.

Zemlje regiona trebalo bi da slede primer Vojvodine i ulažu u mrežu prirodnog gasa, rekao je on.

Međutim, predsednik Centra za energetsku efikasnost u Skoplju Konstantnin Dimitrov izjavio je za SETimesda regionalne potrebe za gasom treba da se zadovolje kroz povezanost sa projektom izgradnje gasovoda Južni tok.

"Imamo sopstvene izvore nafte i gasa i uglja, koje su na granici da budu potrošene. Zato moramo da imamo izvor, a gas je mnogo bolje gorivo. Najvažnije [pitanje] za Makedoniju je da Rusija garantuje 4 milijarde kubnih metara gasa za naredni period", rekao je Dimitrov.

Gasovod Južni tok kretaće se od ruske crnomorske obale u oblasti Anape, preko Turske ekskluzivne ekonomske zone u Crnom moru i završavati na bugarskoj obali u blizini Varne. Gasovod će se, kroz severnu Srbiju, protezati do Mađarske, Slovenije i Austrije.

Južni ogranak povezivaće Bugarsku sa Grčkom i Italijom, a takođe su planirani krakovi iz Srbije prema Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Prve komercijalne isporuke trebalo bi da počnu krajem 2015. godine.

Ekonomski analitičar i bivši član Saveta guvernera u Narodnoj banci Hrvatske, Damir Novotni rekao je da će izgradnja gasovoda kroz Hrvatsku unaprediti industrijske i bezbednosne standarde u zemlji.

"Izgradnja će doneti prednosti lokalnim građevinskim firmama, a takođe će se otvoriti neka nova radna mesta. Hrvatska industrija imaće sigurniju isporuku gasa. Kada je u pitanju konačna cena gasa, ona će verovatno ostati ista na tržištu, ali će se smanjiti troškovi distribucije, što će dovesti do smanjenja mesečnih računa za gas za građane i preduzeća", rekao je Novotni za SETimes.

"Najvažnije pitanje za nas je da imamo stabilan energetski sistem. To je pragmatizam u korist građana Makedonije", rekao je ministar finansija Zoran Stavrevski.

Makedonija ima gasni sistem dužine 100 kilometara, koji je izgrađen pre 20 godina, a snabdeva gasom 10 industrijskih zgrada u prestonici. Da bi unapredila svoja nastojanja, zemlja ove godine planira da gradi gasnu liniju ka južnoj Makedoniji.

"Sa izgradnjom ove deonice počinje i proces izdvajanja sredstava za izgradnju svih drugih deonica. Prva je dužine 96 kilometara, a najveći deo mreže trebalo bi da bude izgrađen za šest do sedam godina. To je strateška investicija za zemlju", kaže direktor makedonskih energetskih resursa Krste Miladinov za SETimes.

Projekat, kojim je predviđena potpuna gasifikacija Makedonije, koštaće oko 300 miliona dolara i biće realizovan u tri faze, u zavisnosti od finansija.

Nastavak na Southeast European Times...