Izvor: Southeast European Times, 05.Jul.2012, 23:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje regiona uvode inkluziju u školstvo

Realizacija opšte osnove za inkluziju u obrazovanje je tekući proces u nekoliko zemalja na Zapadnom Balkanu.

05/07/2012

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 5.7.2012.

Dok većina zemalja regiona teži ulasku u EU, jedno od pitanja koja se moraju rešiti je inkluzija u obrazovanje, smatraju regionalni politički analitičari.

Osnovna premisa inkluzije -- jednake mogućnosti za svu decu za dobijanje kvalitetnog obrazovanja, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << bez obzira na pol, nacionalnost, versku pripadnost, društveno-ekonomsko poreklo, psihofizičke kapacitete i zdravstveno stanje -- aktuelizovana je na Balkanu prvi put početkom 90-ih godina.

„Puno je posla u toj oblasti, za sve nas. Moramo da razvijemo različite vrste usluga i oblika obrazovanja“, kaže za SETimes Vesna Zlatarović, koordinator projekta u Centru za interaktivnu pedagogiju u Beogradu.

Ministri prosvete zemalja regiona potpisali su 2008. sporazum koji je utvrdio da su kvalitet, raznovrsnost i pravičan pristup obrazovanju, inovacije u školstvu i međukulturno obrazovanje u državnim ustanovama glavni preduslovi za održivi razvoj regiona i njegovu integraciju u EU.

Regionalna saradnja o inkluzivnom obrazovanju je važna, pošto postoji potreba za razmenom iskustava. I pored značajnih napora koji su uloženi, inkluzija na Zapadnom Balkanu je tek na početku.

„U procesu smo pripreme zajedničkog projekta Bosne, Hrvatske, Kosova i Srbije uz podršku EU, koji će biti usredsređen na pitanja inkluzije u obrazovanju“, kaže za SETimes Nataša Milojević, psiholog i koordinator programskih aktivnosti u srpskoj nevladinoj organizaciji VelikiMali.

Crna Gora je počela sa radom na inkluziji u školstvu krajem 90-ih i sprovodi taj koncept u skladu sa evropskim zakonima, praksom i principima.

„Obrazovanje dece sa posebnim potrebama deo je jedinstvenog školskog sistema i javnog interesa. Teži se pružanju jednakih mogućnosti u obrazovanju svoj deci, u uslovima koji omogućavaju optimalan razvoj, uz obezbeđivanje odgovarajuće obrazovne tehnologije i pomoći deci sa posebnim potrebama“, kaže za SETimes Tamara Milić, viši savetnik za SEN studente u Ministarstvu prosvete Crne Gore.

U susednoj Srbiji, rad na inkluziji u školstvu počeo je 2001, na inicijativu nevladinog sektora. Pojačani su napori pomoći romskoj teci i podrške nastavnicima i roditeljima dece sa posebnim potrebama.

Dve hiljade i devete godine, zakonski okvir pomogao je Srbiji da postane lider kada je reč o propisima iz zakona o školstvu.

„Uspeh inkluzivnog obrazovanja zavisi od opredeljenja i stava čitave zajednice i usklađenosti zakona, obrazovanja, socijalne zaštite i zdravstva, međusektorske saradnje i koordinacije“, kaže za SETimes Borislava Maksimović, koordinator za inkluzivno obrazovanje pri Ministarstvu prosvete i nauke Srbije.

Nevenka Đokić, direktorka Škole primenjenih umetnosti u Šapcu daje primer dvojice đaka smeštenih u specijalne osnovne škole, koji su se pridružili svojim vršnjacima u redovnoj srednjoj školi za umetničke zanate u okviru programa zajedničke inkluzije. SETimes ovde ne navodi imena učenika.

„Obojica su sjajni učenici, koji su postali deo svojih odeljenja, stekli prijatelje i postali aktivni u vanškolskim aktivnostima“, kaže Đokić za SETimes. „To je bio izazov za sve nastavnike, jer je tim učenicima bio potreban poseban način predavanja koji se mora realizovati kroz pojedinačni obrazovni plan.“

U Bosni i Hercegovini, izuzetno je skupo prebroditi barijere inkluziji u obrazovanju i teško je snaći se u fragmentiranoj strukturi obrazovnog sistema.

Pristup obrazovanju za neke od najugroženijih grupa -- Rome, decu iz zabačenih oblasti i devojčice -- posebno je aktuelno pitanje. Integracija učenika iz različitih etničkih grupa je neophodna, a njima je potreban pristup kulturno prihvatljivom i relevantnom obrazovanju, bez obzira na njihov geografski položaj u državi.

Nastavak na Southeast European Times...