Izvor: Southeast European Times, 15.Dec.2014, 17:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zemlje Balkana učestvuju u globalnoj koaliciji protiv IDIL-a

Zemlje regiona podržavaju jačanje saradnje i antiterorističkih mera protiv Islamske države Iraka i Levanta.

15/12/2014

Ivana Jovanović i Miki Trajkovski za Southeast European Times iz Beograda i Skoplja -- 15.12.2014.

Balkanske zemlje nastavljaju da intenziviraju saradnju i preduzimaju dodatne mere za suzbijanje terorističkih pretnji, posebno onih koje potiču od Islamske države Iraka i Levanta (IDIL).

Balkanske zemlje su 3. decembra u Briselu >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << učestvovale na prvom ministarskom sastanku globalne koalicije 62 zemlje protiv terorizma, koju predvode SAD i NATO. Zemlje regiona dogovorile su se da ojačaju postojeće mehanizme za slabljenje IDIL-a smanjenjem udela islamskih boraca i finansijskih sredstava sa Balkana i razmotrile su uvođenje novih mera.

Koalicija će se sastajati svakih šest meseci i stvoriti bazu podataka fokusiranu na primenljive formacije za sprečavanje aktivnosti i širenja IDIL-a.

Koalicija je nanela ozbiljnu štetu IDIL-u izvođenjem 1.000 vazdušnih napada u Iraku i Siriji, ali bi borba protiv militanata mogla da traje godinama, kaže američki državni sekretar Džon Keri.

„Priznajemo da ostaje puno napornog posla koji treba obaviti. Naša posvećenost najverovatnije će se meriti u godinama, ali naša nastojanja već imaju značajan uticaj. Učestvovaćemo u ovoj kampanji koliko god je potrebno da bismo istrajali“, rekao je Keri.

Zajednički cilj je borba protiv IDIL-a i konkretne opasnosti koju predstavlja, kaže makedonski ministar spoljnih poslova Nikola Popovski.

„Prvi deo razmotrenih mera posvećen je humanitarnoj dimenziji, jer trenutno postoji 7 miliona izbeglica iz Sirije; 3 miliona izbeglica je izvan granica Sirije, od kojih se praktično polovina nalazi u Turskoj - što je ozbiljan humanitarni problem“, kaže Popovski.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić potvrdio je spremnost svoje zemlje da unapredi saradnju i koordinaciju protiv svih vrsta terorizma.

„Srbija se takođe direktno suočava sa ovim problemom na sopstvenoj teritoriji. U Raškoj oblasti na jugozapadu Srbije, kao i na Kosovu i Metohiji, postoje radikalni islamski propovednici koji u verskim centrima finansiranim iz inostranstva propovedaju religiju na ekstreman način i regrutuju mlade za takozvane verske ratove“, kaže Dačić.

Dačić kaže da je broj takvih plaćenika iz Srbije mali u poređenju sa ukupnim brojem boraca, ali nije beznačajan s obzirom na potencijalne posledice po bezbednost zemlje nakon što prođu obuku verskih fanatika i vrate se kući.

Zvaničnici Bosne i Hercegovine (BiH) kažu da koalicija mora da preduzme sledeći korak i pruži podsticaj za efikasnije operacije u borbi protiv terorizma.

„Problem terorizma se mora napasti vojnom silom, ali može biti poražen samo  zajedničkim interesima - promocijom i kreiranjem zajedničkog društva i vrednosti regionalno i globalno, kao i društvenim i ekonomskim reformama“, rekao je ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija.

Lagumdžija dodaje da je upravo to razlog što se mora sprečiti vakuum dok se BiH i ostatak Balkana transformišu u članove EU i NATO-a.

„To je važno i u kontekstu borbe protiv IDIL-a i bilo kog radikalizma i terora kojima smo bili svedoci u našoj skorijoj istoriji“, kaže on.

Lagumdžija ističe da BiH nema alternativu takvom pristupu.

„Vođeni iskustvom, ove godine smo zakonski uredili prevenciju odlaska naših državljana u ratne zone, čime je značajno smanjena njihova participacija u Siriji i okolnim područjima“, precizira Lagumdžija. „Važno je suočiti se s korenima krize, siromaštvom i nepravdom, kako bi se sprečilo širenje i postojanje novih, sličnih pretnji. Takođe je važno da budemo deo koalicije, jer možemo računati i na podršku država koje su njene članice.“

Zvaničnici su takođe rekli da je važno da su članovi NATO-a odobrili prvu grupu snaga za brzo reagovanje čiji je cilj zaštita od pretnje koju predstavljaju teroristi ili Rusija. NATO će povećati saradnju sa partnerskim zemljama kako bi osigurao da njihovi bezbednosni sektori budu efikasniji i transparentniji.

„Naš cilj je da sprečimo krizu pre nego što se dogodi, jer se svi slažemo da je bolje sprečiti nego lečiti“, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Alijansa je pristala da pošalje eksperte u Moldaviju, Gruziju i Jordan da pruže savete i edukaciju u sklopu vojne reforme. Ti eksperti biće uključeni u novi Centar NATO-Gruzija za vojnu obuku, kao i u graničnu kontrolu u Jordanu.

Eksperti kažu da će nastojanja regiona da se unapredi saradnja sa NATO-om i SAD biti korisna za suzbijanje terorističkih pretnji.

„NATO radi na širenju i intenziviranju saradnje, s obzirom da su partnerske zemlje pokazale da su pružile značajan doprinos u Avganistanu. Prednost za obe strane biće pojačana bezbednost“, rekao je Metodi Hadži Janev iz makedonske vojske za SETimes.

Balkanske zemlje su odlučne u borbi protiv terorizma i osiguravanju regionalne bezbednosti, ali moraju da pokažu da tu odlučnost uz dodatne, konkretne aktivnosti i projekte koji uključuju intenzivniju saradnju sa NATO-om i između njih samih.

„Vodeći kreatori politike u NATO-u [takođe] treba da pokažu veću odlučnost u svom pristupu“, rekao je Marjan Đuroski, profesor Fakulteta bezbednosti u Skoplju, u izjavi za SETimes.

Dopisnica Ana Lovaković iz Sarajeva doprinela je ovom izveštaju. .

Šta još balkanske zemlje mogu da učine da bi ojačale saradnju sa NATO-om i suzbile pretnju od terorizma? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare..

Nastavak na Southeast European Times...