Izvor: Politika, 30.Avg.2013, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja monopola
Svaka najava dolaska nekog trgovinskog lanca u zemlju Srbiju iščekuje se kao ozeblo sunce a otvaranje njihovih prodavnica su događaji visokog rizika. Najbolja vest sa otvaranja butika odevnih predmeta švedskog lanca trgovine H&M je da nema ranjenih i poginulih. Ova, ali i ranije slične, potrošačke pomame i jagme, rekli bi cinici, siguran su znak otvorenosti i slobodne utakmice na srpskom tržištu.
Gnevni seljaci danima blokiraju drumove po Vojvodini i kukaju na niske otkupne cene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << žita i suncokreta. Država im mudro odgovara da je to pitanje tržišta, da nema više planske privrede i da ministarstvo ne određuje cene kukuruza, pšenice, uljane i šećerne repice. To je tačno, ali je tačno i da su otkupne cene niže nego na berzi u Pešti. A ko u Srbiji određuje otkupne cene? Tržište? Što država ne objasni seljacima kako smo došli do toga da dva čoveka mogu da diktiraju otkupnu cenu uljane repice jer drže uljare.
Isto je sa šećernom repom, samo još gore. Tamo ne dvojica, nego jedan čovek može da odredi otkupnu cenu. Prošle godine, kad nas je udarila ona suša, država je donela zabranu o izvozu žita i šećerne repe. Seljaci više nisu mogli da na njivi po solidnim cenama prodaju Slovencima i Hrvatima šećernu repu a domaća otkupna cena je pala. Istovremeno cena šećera nije se menjala, sve dok jedan ministar iz vlade nije zapretio interventnim uvozom šećera – za tri dana se u trgovinama, nekim čudom, pojavio šećer na popustu.
Bez ikakve dvojbe i ovaj primer za nadležnu antimonopolsku komisiju ili i sudove bio je samo još jedan znak da u zemlji Srbiji monopoli ne postoje. Zato su i reagovali kao i pre – nikako. Da ne grešimo dušu, ta komisija je jednom čak utvrdila da „postoji dominantan položaj na tržištu” i to u slučaju mlekara. Čak su i odrapili debelu kaznu firmi koja drži najveće mlekare, ali kasnije, sud je naravno doneo odluku da to nema veze i da u ovim krajevima monopol ne stanuje. Ta komisija je zabavljala javnost i saopštenjima kako Miškovićev lanac nema pretežni udeo na tržištu, jer su tu nekakvi „mali igrači” oštra konkurencija.
Prošle nedelje građani su se našli u čudu nisu mogli da protumače nove račune za struju. Objašnjenje: ništa se ne menja samo je EPS formirao novo preduzeće za naplatu struje. Za milion potrošača to i nema nema nekog posebnog značaja osim jedne sitnice – sad moraju da plaćaju proviziju na račune, od 35 do 150 dinara. A kad se to pomnoži...
Provizija do sada nije plaćana, jer je drugo državno preduzeće Pošta imalo ugovor sa EPS-om. Nova firma nema ugovor i zato građani sad moraju da plate. Doduše, račun se bez provizije može uplatiti ali samo na šalterima EDB-a i u gotovini, čekove i kartice ne primaju. Tako izgleda tržišno poslovanje državnih preduzeća – preko leđa građana, jer su osuđeni da plaćaju tim firmama. Drugih nema.
Nikola Trklja
objavljeno: 31.08.2013.
