Izvor: Danas, 28.Okt.2015, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja loših utisaka
Složili smo se da je ibrećenje jedan od najstarijih, najrasprostranjenijih, pa i najunosnijih srpskih zanata, jedan od onih koji vlažni san svih triju Srbija - leb bez motike - pretvarara u kakvu-takvu javu. Šta je ibrećenje, to smo, ako me pamćenje ne vara, apsolvirali, ali nije zgoreg da obnovimo gradivo. Ibrećenje je - kaže obnovljeno gradivo - falsifikat moralnog zgražavanja. Kako sad - falsifikat? Lepo! U suštini te boli Crven Ban za neku - kako to novindžije kažu - nemilu pojavu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ali na pomen te pojave napraviš kiselo lice, sav se streseš od pravednog gneva i ostaviš utisak da si "na pravoj strani" i da se "zalažeš za pravednu stvar".
Kada je ono bivša "prva drugarica", Mira Marković, tu nedavno blagoizvolela publikovati memoare, jedan deo beogradske čaršije - koji si laska da je "bolji" - pao je u težak moralni amok i još teži ibret. Ju, ju, ju - odjekivalo je po čaršiji i mahalama - pa kako, pa zašto, pa ona je na Interpolovoj listi, pa ovo, pa ono, pa pročaja. Uzgred, jeste li primetili da u Srbiji uvek ima ponešto što "ne bi smelo" i što "ne bi trebalo" da se događa, a što se stalno događa. Veleizlazak, međutim, drugaricinog dvoknjižja ne spada u takve događaje. Ja, recimo, ne vidim nijedan razlog - a izgleda da ga ni javna tužibaba nije videla - protivan publikovanju Markovićkine knjige. Sve je tu bilo po zakonu. Štaviše, živo me čudi što poslovodstvo izdavača, u ovom slučaju Novosti, nije izašlo sa predlogom da se knjiga oslobodi poreza jer je štampana na ćirilici. Takođe me čudi - ali samo bajagi - što je popriličan broj uzibrećenih visokomoralnih srpskih individualnosti, uprkos stravičnom gnušanju nad izlaskom Markovićkinih veleproseravanja, pojurio na trafike da kupi (i pročita) delo neprolazne bezvrednosti. Podsetilo me je to na slučaj jedne ovdašnje starlete starije generacije koja se pre mnogo godina takođe upustila u pisanje memoara. Najavila, dakle, dama da će u knjizi opisati sve svoje ljubavnike, sve njihove uspone i padove, krike i šaputanja, sve njihove polne moći i nemoći. Tema je, da kažemo, starletine ljubavnike - listom ugledne građane - dovelo u nezgodnu situaciju, sledstveno čemu su - da ne bi dospeli u žižu javnosti - starleti davali pozamašne sume novca da zaboravi da su ikada bili u vezi. Da ne dužim - starletina je knjiga - koja je, brat bratu, trebalo da ima nekoliko hiljada strana - na kraju spala na dva lista. Šta sam hteo da kažem ovom digresijom? Kakve veze imaju klasična i politička pornografija? Naoko, nikakve. Osim plaćanja. Mnogi su krvavo platili da bi "prva drugarica" pisala o njima.
