Izvor: Danas, 11.Mar.2015, 14:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zemlja jutarnje tišine
Kim San, žustro i uvek sa osmehom, s naklonom i pozdravom anjo hase jo, izuva cipele i kaže: Došao sam da proverim svoje znanje jezika. Kad vaša zemlja ne bude pod teretom, odmah ću otputovati tamo.
Ozbiljno govori, možda je očekivao da znam odgovor kada će nam ukinuti sankcije. Ne, bolja je njegova reč "pod teretom"; nisam ga ispravila.
Ja ću da pričam polako, razvlači svaku izgovorenu reč, a vi recite stop, i ispravite me, govori Kim San.
Spremio >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << sam priču, samo za vas, o tome kako je rođena Koreja.
Hoću da kažem "stop", ali ćutim.
Legende i bajke sastavni su deo naših priča, nikada nam ih nije dosta. Tako i sada, s neskrivenim zadovoljstvom pričam vam priču o nastanku moje zemlje, da vas podučim o princu Hvanungu, sinu nebeskog gospodara. Kada se spustio na veliku planinu sa tri hiljade odanih slugu, osnovao je "Božji grad". Kažu da je bio dobar i plemenit vladar, koji je svoj narod upoznao sa trista šezdeset korisnih poslova i zanata, uključujući i umetnost, poljoprivredu, medicinu, građevinarstvo i stolariju, čak i ribarstvo. Napisao je i kodeks ponašanja. Legenda dalje kaže da je u blizini njegove palate bila šumovita planina, u kojoj su živeli jedan tigar i jedna medvedica. Oni su želeli da postanu ljudi, pa su upitali plemenitog vladara da li je to moguće. Moguće je, odgovorio je princ, ali morate ići u mračnu pećinu i u njoj ostati sto godina, jedući samo beli luk i trpeći sve nevolje. Tigar nije izdržao, ali medvedica jeste, pretvorila se u lepu ženu, udala se za kralja Hvanunga, rodila sa njim sina Tanguna, koji je osnovao dinastiju Čoson, ili, na mom jeziku, Zemlju jutarnje tišine. Njeni podanici su preci Korejaca, osnivači države. Zato se i danas u Koreji slavi 3. oktobar kao Dan Tan-Guna, Dan osnivanja Koreje.
Nisam ništa rekla, Kim Sun kaže da dovde dobro zna moj jezik, da je ovaj tekst govorio onomad kad je bio Jugoslovenski festival, a da će mu sada malo teže ići.
Pitam ga može li da mi iz potonje istorije ispriča nešto o Non-ge, nacionalnoj junakinji s kraja 16. veka. O onom vremenu kada su Japanci napali Koreju, a Non-ge bila zabavljačica (kiseng). Da li zna priču o njoj i onome kada je 1593. godine skočila sa zidina zamka u reku Đinzu, povukavši sa sobom japanskog generala Kejamura.
Znam priču da pričam na korejskom, drugi put ću naučiti i na vašem jeziku, pravda se Kim Sun, i izvinjava se, na korejskom, dakako. I kaže: Moja zemlja je drevna poluostrvska zemlja podeljena na Severnu i Južnu Koreju trideset osmom paralelom, koja prolazi kraj turske Konje, kroz Kordovu u Španiji i San Francisko u SAD.
Izgleda da je i ovo naučio napamet, pa slušam kako deklamuje i ne izgovaram stop. On mi je zahvalan što ga ne prekidam.
