Izvor: Večernje novosti, 08.Jan.2018, 10:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Željni smeha i unuka

Šta bi penzioneri voleli da im Božić Bata donese u 2018. Seniorima nije teško ugoditi, osmesi su im najdraži poklon. Za šest godina broj starijih od 65 godina porastao za 110.000 ZDRAVLjE i mir. Da se ljudi međusobno više tolerišu, bolje slažu i da nacionalna pripadnost postane nevažna. Ovo su najčešće želje beogradskih penzionera iz Doma za smeštaj odraslih i starih lica na Karaburmi, u okviru Gerontološkog centra. Da su mogli, od Deda Mraza ili Božić Bate >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << naručili bi baš to. Materijalne stvari mahom ih ne zanimaju, samo da prožive u harmoniji vreme koje im je preostalo. Seniorima glavnog grada nije teško ugoditi. Kako kažu neki od njih, izmamljeni osmesi su im najdraži poklon, a ne koštaju ništa. Želje su im skromne, lako ostvarive. - Ne znam šta bih sebi poželela, u životu mi je sve poklonjeno - kaže nam Mira, dok na radnoj terapiji veštim prstima pravi ukrase. - Svima su nam potrebne lepe reči, one nas čine srećnima. Ali evo, bilo bi lepo kada bismo dobili novi televizor za terapijsku sobu. Baka Nada (83) smatra da je čoveštvo u današnje vreme zaboravljena vrednost. Kao neko ko ima dvojicu sinova, četvoro unučića i već troje praunuka, zadovoljna je životom. Ipak, zagovornik je toga da svima može biti bolje kada bismo se potrudili. PROČITAJTE JOŠ - Penzioner, a niže zlatne medalje - Treba da volimo jedni druge, da se više smejemo. U ovoj godini da češće govorimo "dobar dan", "prijatno", "laku noć" - napominje ova korisnica doma.PROPISI KOČE POMOĆ MNOGI penzioneri koji su tek prevalili 60 godina spremni su da pomognu starijima od 80, ali muku imaju s propisima, kaže Nada Satarić. Po zakonu volonterski angažman može da ima samo Crveni krst, dok svi ostali moraju da plate osiguranje. Zato predlaže da država propisima stimuliše međugeneracijsku solidarnost i samoorganizovanje starih. Milan Simić (70) piše poeziju. On ima dve želje - da se oženi i da izda treću knjigu. Polovinu prihoda poklonio bi deci oboleloj od raka. Nevenka (80) je duhovno ispunjena baka, ali volela bi da se u narednih 365 dana navikne na život u domu. Dana bi htela kućicu za pse o kojima vodi računa. - Usrećio bi me sin kada bi mi saopštio da će se ove godine oženiti - iskrena je Vera. - Volela bih da imam unuče. Na poklon bih želela da dobijem nekoliko trenerki i radio, da mogu da pustim muziku u sobi. Beogradski penzioneri slobodno vreme provode i čitajući. Dela Branka Ćopića, Hermana Hesea i Dostojevskog rado bi bila viđena na sobnim policama. Demografske procene u Srbiji sve su dramatičnije, primećuje Nada Satarić iz Udruženja građana "Snaga prijateljstva - Amiti": - Procene Zavoda za statistiku s kraja 2016. pokazuju da je od 7,040 miliona stanovnika, njih 1.362.500 starije od 65 godina. To je 19,35 odsto cele populacije. Pre samo šest godina, starijih od 65 je bilo za 110.000 manje, odnosno oni su činili 17,4 odsto nacije. Dramatično starimo, broj novorođenčadi je sve manji, a ljudi srednje dobi odlaze iz zemlje. PROČITAJTE JOŠ - "Starišani" godine ne broje Posebno je alarmantno, kaže, što raste broj starijih od 80 i 85 godina (starijih od 80 je 309.000). Ti ljudi su hronično bolesni, mnogi su dementni, upućeni na tuđu negu, a nje nema uvek. Izazov ih je zbrinuti. - Zbog migracija iz sela u grad u mnogim selima nema mlađih od 50 godina. Broj žitelja opada, pa se zatvaraju ambulante. Država bi morala da povede o tome računa: ili da ambulante ne zatvara ili da organizuje što veći broj mobilnih lekarskih timova - kaže Satarićeva.VEŠTO Starost nije prepreka da se stvara Najugroženija je staračka populacija koja nema nikoga, bolesna, s minimalnim ili čak nikakvim izvorima prihoda. Oko 200.000 starih nalazi se van sistema PIO fonda. Prema rečima naše sagovornice, država bi morala da napravi presek o tome ko su ti ljudi, ko od njih ima bračnog druga ili decu s pristojnim primanjima. Mora da im obezbedi minimum socijalne sigurnosti, ne terajući ih da stavljaju hipoteku na imovinu ili da tuže sopstvenu decu zbog nebrige da bi ostvarili pomoć, smatra Satarićeva. - Ne možemo te ljude pustiti da umru od bolesti, gladi i zime - dodaje ona. Prosečna penzija u našoj zemlji iznosi 24.000 dinara, ali mnogo je onih koji "se krpe" s mnogo manje. Poljoprivredni penzioneri primaju na selima po 10.000, oni po gradovima često ne premašuju 15.000, od čega im pola ode na račune. PAŽNjA Osoblje se brižno stara o najstarijima u Gerontološkom centru Osnovna zdravstvena zaštita je besplatna, ali participacija za mnoge lekove je za njih prevelika, pa od lekova odustaju. A doplaćuju i laboratoriju, ozbiljniju dijagnostiku... Popis iz 2011. pokazao je da oko 280.000 starih u Srbiji živi potpuno samo, a polovina celokupne staračke populacije živi isključivo u staračkom domaćinstvu. Brojke svakodnevno rastu.

Nastavak na Večernje novosti...