Izvor: B92, 08.Nov.2019, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želite li da poboljšate znanje engleskog: Kako da pišete dobro na "najagresivnije nepravilnom jeziku na svetu“
Na svetu ima verovatno oko 1,5 milijarda ljudi koji uče engleski, ali koliko su oni dobri u pisanju na tom jeziku? Srećom, ovde je uber-urednik i jezički guru Bendžamin Drajer sa nekim vrhunskim savetima.
Jeste li znali da je engleski jezik koji se ubedljivo najviše uči na čitavom svetu?
Na svetu ima 1,5 milijardi učenika engleskog jezika - a do 2020. godine očekuje se da će ta brojka porasti na dve milijarde (podaci Britanskog saveta).
I >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << srećno im bilo, budući da je "engleski agresivno nepravilan jezik", prema rečima vodećeg lektora Bendžamina Drajera.
Njegova težina, međutim, nije odvratila previše ljudi: engleski je postao zajednički jezik savremenog doba - dominira svetom izdavaštva, interneta, nauke, umetnosti, finansija, sporta, politike, pa čak i međunarodnih putovanja.
Kad je Eduard Filip, francuski premijer, izjavio: 'Engleski je danas lingva franka', nije preterao.
Niko: kao jezik, engleski živi u stanju lingvističke anarhije. Nikada nije bio regulisan i nema gazdu.
Za razliku od francuskog ili španskog - koji imaju akademije zadužene da čuvaju evoluciju jezika - ne postoji upravno telo za engleski, koje izdaje univerzalna gramatička pravila kako bi ih se svi pridržavali.
Možda baš zbog toga, "savremeni francuski čitatelji mogu bolje da razumeju Molijera nego što engleski govornici razumeju Šekspira, kaže Drajer.
Još jedna negativna strana kod jezika koji se razvija bez ikakvih zajedničkih propisa jeste da spelovanje postaje noćna mora - potencijalno otežano činjenicom da je engleski imao sklonost da "sa sobom donosi različite delove drugih jezika kad god bi se vratio iz neke druge zemlje."
Ali on ima i svojih prednosti: raznolikost i neograničen pristup svežem vokabularu.
Ukratko: da.
Ali čak i ako predstava o tome šta čini "pravilan" ili "standardni engleski" nije sasvim uhvatljiva, tokom godina se razvila neka vrsta neformalnog konsenzusa, a kad ga se pridržavate to pomaže pri komunikaciji.
Važno je pisati jasnom i pravilnom prozom, "naročito ako komunicirate u profesionalnom svojstvu", kaže Drajer, ali uglavnom zato "da bi ljudi čitali i razumeli ono što imate da kažete ili mislili da znate o čemu govorite."
A brz način da ulijete poverenje u vlastitu pisanu reč jeste da "spelujete pravilno" i obraćate pažnju na "homofone: reči koje možda zvuče isto, ali znače sasvim različite stvari."
Čak i ako ne postoje univerzalna pravila, možete da postanete bolji pisac tako što ćete se "rešiti nekih reči koje kvare pisanje većine ljudi", kaže Drajer.
Izdržite nedelju dana bez pisanja reči kao što su: very, rather, really, quite, just i in fact.
Zapravo, "na taj spisak treba da dodate i reč 'actually' (zapravo). To je moj najgori prekršaj. Navučen sam na tu reč, zapravo."
Ukoliko uspete u tome, "vaše pisanje automatski će postati dvadeset odsto bolje", kaže Drajer.
Postoje "pravila" arbitrarnog i sumnjivog porekla, prema Drajeru, koja neće nimalo popraviti vaše pisanje - čak i ako ste uporno uveravani u suprotno.
Neka od njih, nazovimo ih "ne-propisi", nabijani su nam u glavu dok smo odrastali ili išli u školu.
Drajerov savet je jasan: zapamtite ih, a onda ih samo ignorišite.
"Možda vam je rečeno da je nepravilno započinjati rečenicu rečima and ili but. Ali, iako to može da izazove određene kontroverze, nema konkretnih opravdanja za jednu takvu zabranu", kaže on.
"Možda najvažniji savet koji dajem svakom ko želi da postane bolji pisac", kaže Drajer, "jeste da uradite ovaj prost i simpatičan eksperiment: uzmite odlomak pisanja kojem se divite ili nešto što mislite da je predivno napisano i prepišite to reč po reč."
Možete to da uradite rukom ili na kompjuteru, ali rekonstruisanjem tuđeg teksta "bićete oduševljeni svim onim što možete da naučite na osnovu piščevog osećaja za ritam, izbora reči, interpunkcije... to sve na neki način počne da vam se uvlači u prste i mozak: možete da naučite mnogo na taj način."
"To je lak i predivan način da naučite kako izgleda dobro pisati", kaže Drajer.
"Da su softverski programi za gramatiku toliko dobri kao što se tvrdi, ja bih ostao bez posla", kaže Drajer. "Ali stvar je u tome da naprosto nisu."
U čemu je problem? "Oni zapravo ne uspevaju da urade ono za šta su zaduženi. Nisu fleksibilni, suviše su strogi. Ne prihvataju da je, ponekad, kršenje onoga što se doživljava kao 'sveta pravila gramatike' upravo ono što želite da uradite u svom pisanju."
A ne možete da se oslonite čak ni na spelčeker.
Drajer otvoreno priznaje da sve vreme koristi spelčeker, jer "čak i kad ste pažljivi, lepo je znati da postoji nešto što vam čuva leđa".
Ali nikad ne spuštajte gard. Spelčekeri "vam neće biti od pomoći u slučaju homofona: ne znam nijedan softver koji ume da razlikuje reign i rain."
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Izvor: BBC News na srpskom
.jpg)
