Izvor: Blic, 26.Jan.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Želim da svi zaboravimo tu noć
Želim da svi zaboravimo tu noć
Voz je bio pun dece. Bio sam u drugom vagonu... Prvo što sam video je devojčica, plače. Uhvatio sam je izneo iz vagona, napolje. Trčim do starijeg čoveka. Sedeo je na zemlji, zapomagao dozivajući svoju ženu. Ostavljam devojčicu pored njega. Kažem: 'Pazi je'.
Bilo je strašno hladno, ali nisam osećao ništa. Ogrnuo sam čoveka kaputom. Trčim nazad u vagon. Još jedna devojčica, plače pored brata. Video sam joj krv po rukama. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Nosim je napolje. Opet do onog čoveka. Trčim nazad, po njenog brata. Uspeo sam i njega da prenesem do sestre... Mislim da njih troje nisu povređeni.
Ovo je priča Šumadinca iz Kragujevca Gorana Filurije (24), vodnika prve klase Vojske SCG. Sada već po naređenju ministra odbrane generala Zorana Stankovića vanredno unapređenog u čin starijeg vodnika. Goran Filurija je i sam povređen i na oporavku je u Vojnoj bolnici u Podgorici.
- Prva devojčica, mislim da se prezivala Šebek, a brat od druge devojčice zove se Vasilije. Mislim da devojčica koja se preziva Šebek ide u drugi razred srednje škole. Dečak Vasilije je verovatno prvi, drugi razred srednje, a njegova sestra je mlađa, ima pet-šest godina. Ne znam tačno, nisam siguran. Niko od njih troje nije povređen, na sreću. Možda malo izgrebani i ugruvani. U šoku. Bar ja tako mislim. Strašno je to bilo - priča Goran.
Bio je na slobodnim danima. Vraćao od kuće u Kragujevcu. 'Slavili smo našu slavu Svetog Jovana', priča.
- Ne znam šta je s decom. Niko me nije obišao i razumem to. Samo želim da i ta deca i ja sam što pre sve zaboravimo. Zaboravimo sve. Tu strašnu noć koja je odnela tolike živote. Sam Bog nas je sačuvao. Znate... Nisam ja jedini koji je spasavao ljude. Tu je svako svakog spasavao. Meštani su odmah pritekli, bilo je dosta mojih drugova vojnika. Svi su dali sve od sebe - dodaje Goran.
Gorana su obišle starešine, drugovi iz kasarne u Baru. Otac Draško je tamo u Podgorici, kod prijatelja, i svaki dan obilazi sina. A prvi susret sa ocem? Suze?
- E, pa nisu bile, ali bilo je dirljivo - smeje se Goran. Dodaje: Ma još se nismo ispričali. Sa majkom, sestrom i tri brata koji su u Kragujevcu čujem se telefonom.
Za svoje povrede Goran skromno kaže da je samo malo ugruvan i da će već danas izaći iz bolnice. Baćo Ćetković
