Izvor: RTS, 02.Mar.2013, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelenom gradnjom do manjih računa
Iako je građevinarstvo u većem delu sveta u krizi zelena gradnja beleži rast. Na Drugom međunarodnom sajmu zelene gradnje u Beogradu održano 60 predavanja o novitetima u građevinarstvu i rešenjima koja se primenjuju u zelenoj gradnji. Zelena zgrada štedi energiju i čuva životnu sredinu.
U Beogradu je završen Drugi međunarodni sajam zelene gradnje koji je okupio više od 50 kompanija i stručnjake iz regiona i sveta. Organizovano je 60 predavanja o novitetima u građevinarstvu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i rešenjima koja se primenjuju u zelenoj gradnji. Iako je građevinarstvo u većem delu sveta u krizi zelena gradnja beleži rast, a samo prošle godine veća je za 60 odsto od klasične gradnje.
Zelena zgrada štedi energiju i čuva životnu sredinu. Mladen Vukanac iz Saveta zelene gradnje kaže da se energija može štediti i tako što se meri i konstantno prati kolika je potrošnja energije.
"Ako to ne radimo mi ne znamo koliko trošimo. Jako je važno da znamo i analiziramo i da pratimo koliko trošimo energije u našem objektu", kaže Vukanac.
Ivan Lukić iz kompanije "Sauter Srbija" objašnjava da se mere spoljašnja temperatura, temperatura u prostoru i kvalitet vazduha i da se na osnovu tih veličina upravlja količinom protoka vazduha u prostoru, koja se dozira upravo na osnovu tih informacija.
Zelena gradnja podrazumeva korišćenje prirodnih, obnovljivih materijala, i onih koji mogu da se recikliraju.
Anja Milić arhitekta iz firme "Arhipro" kaže da se smanjenja zagađenja ima kako tokom izgradnje, tako i kasnije, tokom korišćenja objekta.
"Objekat i u toku gradnje i u toku svog životnog veka ne zagađuje svoje okruženje, održava se opšta održivost ambijenta", kaže Milićeva.
Najveći projekat u regionu po standardima zelene gradnje, gde će samo u prvoj fazi biti investirano milijardu i 200 miliona evra, gradi se u Crnoj Gori na Luštici. Na 6 miliona kvadrata egipatski investitor "Oraskom grupa" gradi mali grad po uzoru na tradicionalnu arhitekturu, koji će biti energetski efikasan.
Arhitekta iz "Oraskom grupe" Dragan Komatina objašnjava da objekat treba da troši malo energije, malo vode, malo struje.
"Mora da koristi prirodne materijale, da koristi reciklirane materijale. Nije samo materijal, tu je i energija i sunce solarni paneli, fotonaponski paneli, sve su to stvari koje će biti implementirane u ovom projektu", objašnjava Komatina.
Najviše sertifikovanih zelenih zgrada ima u SAD. U Italiji je zelena gradnja sektor u usponu koji obezbeđuje održivi rast i za koji se procenjuje da će do 2019. godne vredeti 15 milijardi evra. Kod nas se za sada radi na 12 takvih projekata. A prva zgrada sa sertifikatom zelene gradnje je nova američka ambasada na Dedinju.
