Izvor: Politika, 13.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleni dlanovi
Razgovaraju dvojica u kafani:
– Skinuo sam deset kila za mesec dana…
– A ja petnaest, pa i više...
Konobar, poznaje ih, pa ne izdrža:
– Ma, ’ajde, niste ništa smršali…!
– Mi pričamo o bakru, kol’ko smo skinuli…
Tako su krađe bakra u ovoj našoj Srbiji, osim što su postale „veoma isplativ biznis”, ušle i u viceve. Da nije smešno nego tužno, primera ima bezbroj. Padaju dalekovodi, vozovi staju zbog odnetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << skretnica, zbog opljačkane trafo-stanice, potrošači danima ostaju bez struje... Iz svake od tih trafo-stanica izvlači se i po sto kilograma bakarnog namotaja i ulje, koji se zatim prodaju na stovarištima ili otpadima sekundarnih sirovina.
Lopovi ne znaju za granice: vade osigurače, kradu bakar s naponske table, uništavaju trafoe, odnose limove, kablove, sve što im dođe pod ruku... I rizikuju život, svoj a i tuđi.
Bakar, mesing i bronza, kažu upućeni, otkupljuju se po ceni od po hiljadu dinara za kilogram. Zato stradaju i bakarni krovovi na crkvama, oluci na školama, nadgrobni spomenici, biste, slova na pločama, kablovi na crpnim stanicama... Skrnavi se sve, bez pardona!
Po nekoj podeli poslova trebalo bi da lopovi kradu, policija da ih hvata, tužioci tuže, a sudovi šalju u zatvor – da to više ne rade.
Iskusni policajci kad uhvate kradljivce bakra, dokaze „čitaju” sa dlanova pošto bakar oksidira i ostavlja zelene tragove, koji se teško spiraju i čiste.
Ali policajaca je nedovoljno, tužioci zatrpani, sudovi bukirani, a lopova mnogo... Oni su povezani sa otkupljivačima, štite jedni druge, izvrdavaju... Naravno da bi na otpadima trebalo da legitimišu donosioce robe, da im uzmu podatke, da izdaju račun ali i obaveste policiju o sumnjivim ponudama. Postoji i priča da su otkupljivači u stvari najčešći organizatori svih tih nedela. Zato u praksi sankcije kao da ne postoje, sve je u „sivoj zoni”.
I Amerika je imala sličan problem s krađom kablova sa dalekovoda i doneli su zakon kojim se ovo nedelo tretira kao teroristički akt. Pa ako neko hoće da rizikuje doživotnu robiju zbog nekoliko stotina kilograma bakra, neka proba! Naši zakoni predviđaju samo novčane kazne.
Kada bi se takve krađe i kod nas tretirale kao sabotaža ili terorizam, a kazne bile daleko veće, krađe bakra iz trafo-stanica i železničkih šina ne bi bilo, bar ne u ovom zastrašujućem obimu. I kad bi policija i sudovi promenili skalu prioriteta, pa ove „predmete” imali pod oznakom „hitno i bitno” šteta koju prave ne bi se merila milionima evra!
Mnogi koji su posledice takvih krađa osetili bolno na svom primeru predlažu izmenu tog dela krivičnog zakona i rigorozno kažnjavanje.
Dok se to ne reši, da li da trafoe i dalekovode ograđujemo bodljikavom barikadom i strujom visokog napona, a da na grobljima postavljamo video-kamere i noćne čuvare?
Ozren Milanović
objavljeno: 14.09.2013.
