Izvor: Politika, 11.Jun.2013, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zeleni dan
Kada je šef vladine Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević početkom meseca rekao da od „evropskog datuma” za Srbiju nema ništa i da možemo da očekujemo da ćemo na Vidovdan dobiti samo „zeleno svetlo”, munjevito je „poklopljen” izjavama najviših srpskih zvaničnika da mi ne pristajemo na manje od datuma. Tako smo uvereni da oni znaju šta rade i održana je nada u brzo nadolazeću evropsku perspektivu. Jer, Pajević je ipak samo jedan vladin birokrata – oni iznad njega >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << valjda bolje znaju. Onda se istim rečima kao Pajević oglasio Vensan Dežer, šef delegacije EU u Beogradu, raspršivši tako snove o skorašnjem otpočinjanju pregovora za priključenje evropskoj porodici naroda. Jeste i Dežer samo jedan birokrata – ali evropski.
E, sad, možda mi i ne bismo toliko sanjali da nas prethodnih nedelja na svakom mestu i u svakoj prilici oni koji su iznad nas, i koji to valjda bolje znaju, nisu uveravali da je datum tu, nadohvat ruke, da će taj čin njegovog „uručivanja” na sednici Saveta ministara 28. juna čak promeniti značenje Vidovdana, koje je, izgleda, u međuvremeno postalo nekako nazadno (bar za deo proevropski nastrojenih Srba), te da od tog dana nema više nazad. Doduše, nećemo mi tada dobiti neke pare, ali Srbija će od Vidovdana 2013. biti na nepovratnom putu modernizacije i suštinskih reformi. Odgovor na pitanja ko nas je do sada sprečavao da se nađemo na tom putu i zašto nam je za to neophodna EU zavisi od toga koga to pitate.
Ustreptala od očekivanja, dakle, srpska javnost je opet dočekala hladan tuš. Baš kao pre dva meseca kada smo odbrojavali dane i sate („11 dana pakla”, „72 sata za izbor između dva zla”) do izveštaja koji su Savetuministara 16. aprila podnosili visoka predstavnicaEUKetrinEštoniEvropskakomisije. Onda smo na taj „dan D” čuli to ipak nije „dan D”, da se odluka o datumu donosi u junu, da izveštaj o napretku Srbije može do tada da se promeni, te da će svanuti i 17. april.
Sličan scenario je, čini se, ponovo na delu. Ali, šta je navelo zvaničnike u Beogradu da od dana potpisivanja Briselskog sporazuma praktično bez ikakve zadrške podižu očekivanja javnosti da je u stvari Vidovdan taj „dan D”? Pogotovo što su se nedavno zbog toga opekli. Pa šta i ako ih je neko u Briselu, Berlinu ili Vašingtonu uveravao u to da je potpis na sporazumu sa Prištinom jednak dobijanju datuma na predstojećem zasedanju Saveta ministara EU? Neće biti da naši iskusni političari, dugogodišnji gladijatori u srpskoj političkoj areni, bezuslovno veruju u čvrst stisak ruke, direktan obećavajući pogled u oči ili u zaklinjanja tipa „majke mi, daćemo vam datum”. Bilo bi to naivno od njih, zar ne? Mada, premijer Dačić deluje iskreno povređeno i ljutito, a i ostali su nekako prilično uznemireni... Ali, ne, ipak mora biti po sredi nešto drugo, neka taktika ovdašnjih političkih mudraca kojom će nadigrati briselsku administraciju a nas uveriti da, šta god se desilo, grabimo napred koracima od sedam milja. Bolje da verujemo u to.
Biljana Baković
objavljeno: 12.06.2013
