Izvor: RTS, 02.Maj.2014, 00:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zelene oaze na krovu
Estetska funkcija nekima je možda dovoljan motiv da imaju zeleni krov, ali treba znati da on ima brojne prednosti. Ekonomičniji je jer, pre svega, duže traje od običnog krova, a pozitivno utiče i na životnu sredinu.
Ako ste svetske metropole gledali iz vazduha, verovatno ste primetili dosta zelenih površina na krovovima zgrada. Reč je o krovnim baštama ili vrtovima. Osim što lepo izgledaju i štite životnu sredinu, one imaju i brojnih drugih prednosti.
Da li >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ste se ikada popeli na krov zgrade u kojoj stanujete? On je verovatno nefunkcionalan, prljav i pun prašine. Takvi krovovi predstavljaju ruglo i zgrade i grada u kom živite, a zapravo predstavljaju ogromne neiskorišćene prostore.
Za zapušteni krov u beogradskom naselju Zvezdara, moguće rešenje našle su mlade pejzažne arhitekte: beton, korov, otpatke, zamenili bi travom, cvećem, drvećem, dečijim igralištem. Sa idejom su upoznali i žitelje okolnih zgrada.
"Reakcije su bile različite. Bilo je onih koji su bili vrlo zainteresovani, a bilo je i onih koji su bili skeptični da može da se desi da im uđu bube, da se pojave glodari", kaže Nada Jadžić iz Udruženja pejzažnih arhitekata.
Na drugoj strani grada - neočekivana, i za Beograd, krajnje nesvakidašnja slika. Ispod zelene površine nalazi se 70-ak kvadrata poslovnog prostora. Estetska funkcija nekima je možda dovoljan motiv da imaju zeleni krov, ali treba znati da on ima brojne prednosti.
Ekonomičniji je jer, pre svega, duže traje od običnog krova, a pozitivno utiče i na životnu sredinu.
Zelene oaze, između ostalog, pročišćavaju vazduh, leti hlade, zimi greju, smanjuju buku, štite od takozvanog elektro-smoga i zračenja mobilnih telefona.
A možda i najvažnije za mnoge građane koji se bore sa poplavama - šteta bi bila manja, kažu poznavaoci, da je svaka treća kuća ili zgrada imala zeleni krov.
"Vlaga se zadržava u samom supstratu, time je smanjena količina vode koja odlazi u kišnu kanalizaciju i sprečeno je zagušivanje kanalizacije", kaže Vesna Ivanković iz "Grin dekora".
I ne samo to. Iz ptičije perspektive, gradovi bi postali bezbedne oaze.
"Ako imamo dva udaljena parka a između njih nekoliko zelenih krovova, vrste koje migriraju na dnevnoj bazi, koriste te zelene krovove kao koridor kojim će doći iz jednog staništa u drugi", rekla je Sonja Bađura iz Svetskog fonda za prirodu.
Ako su toliko korisni, zašto ih nema više? Glavne prepreke su neupućenost i, naravno, novac. Činjenica da je gradnja zelenog krova gotovo duplo skuplja od drugih vrsta krovova, za mnoge je važnija od istine da se na duže staze višestruko isplati. Kočnica su i zakonske nepreciznosti.
"Uglavnom su vam potrebna dokumenta kao i za nadziđivanje zgrade - 100 posto saglasnost stanara, građevinske dozvole, urbanistički uslovi koji važe za taj prostor", kaže Nada Jadžić.
Kako da prirodi vrate ono što su joj gradnjom oduzeli, u svetu su odavno shvatili. Na krovovima se odmaraju, druže, pa i gaje voće i povrće. U Čikagu i Njujorku ozelenjavanje krovova je i zakonska obaveza.
