Izvor: Politika, 18.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zelenašenje" na moderan način
"Uzeo sam jednom kredit i nikad više. Ono što pričaju bankari uglavnom nema veze sa onim što će kasnije naplatiti i to je uvek zavijeno u ugovor tako da shvatiš tek kada je kasno. Posle plaćanja taksa i provizija koji su mi isterali poslednju paru iz džepa i kada sam se konačno ponadao da će novac leći na račun, banka je uplatila 95 odsto vrednosti kredita i ako je po ugovoru trebalo ceo iznos. Tužio sam banku ali od toga nije bilo ništa, jer su i taj deo uvili u ,oblandu'. Morao sam >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i da pozajmljujem da bih kupio auto. Rata raste li raste svaki mesec, jer je vezana za inflaciju, a treba izdržati još četiri godine", žalio se jedan od "kreditnih ovisnika". Iako su iskustva manje-više slična, ne postoji jedna reč kojom bi mogli da se opišu odnosi građana prema bankama kod kojih imaju tekući račune, kartice ili kod kojih su uzeli kredit. Građani koriste izraze: "deru", "drpaju", "zelenaše", pa čak i "pljačkaju".
Zaduženi Srbin, po pravilu, ne zna koliko će ga koštati kredit kada uđe dobrovoljno u bankarski "zagrljaj". Od trenutka kad potpiše ugovor suočava se sa problemom da praktično nije siguran koliko će sledećeg meseca iznositi rata. Bankari koriste mogućnost da različitim metodama obračuna kamate, troškovima obrade dokumentacije, kursnim razlikama, platnim karticama i drugim uslugama izvuku što više novca od građana koji se zadužuju uz veoma visoke kamate.
Koliko banke mogu dobro da zarade na ime provizije pokazuje računica: samo za jedan kredit od 10.000 evra uz proviziju od tri procenta naplatiće 300 evra, a ako ih odobri 1.000 inkasiraće 300.000 evra.
Banke zaračunavaju promenljive kamate, ratu usklađuju sa EURIBOR–om i kursom, a nameću i dodatne provizije. Nominalna kamata kao osnovna cena kredita, kod većine banaka postala je promenljiva kategorija. Takvoj kamati dodaje se i EURIBOR, referentna kamata na pozajmice u evrima, koji je za godinu dana skočio za više od jedan odsto. Na dan uplate kredita za devizne pozajmice iznos rate se usklađuje sa kursom evra, a tu su još mnogi skriveni troškovi.
Zato je važno obratiti pažnju i da li je kredit indeksiran u stranoj valuti, jer na ratu može drastično da utiče i kurs dinara.
Da su krediti skupi, odavno nije vest. Kamate na gotovinske pozajmice u nekim bankama prelaze 35,5 odsto. Ali, uz to moraju da se plate i "debele" provizije za razne usluge, pa i samo da bi sa računa podigli sopstveni novac. Provizije koje banke naplaćuju dosta se razlikuju, u zavisnosti od vrste kredita, i kreću se od jedan pa i do tri odsto.
Za gotovinske i potrošačke kredite naplaćuje se naknada za obradu i osiguranje kredita, kao i provizija za administriranje. Kod stambenih pored provizije za obradu zahteva, osiguranja kod Nacionalne korporacije, plaća se i provizija osiguranja kredita čija vrednost zavisi od odnosa iznosa i vrednosti. Prilikom svakog odobrenja kredita treba podići i platiti izveštaj Kreditnog biroa, a za odobrenje nekih pozajmica i menicu.
Ko se reši da kredit ranije vrati, to će ga koštati i do tri odsto od vrednosti ostatka duga. Banke naplaćuju i slanje opomena neredovnim klijentima.
Ukoliko, recimo, kupujete stan, morate računati na trošak prenosa novca sa računa kupca na račun prodavca. Pojedine banke naplaćuju samo fiksne iznose po ugovoru, dok druge procentualne. Pa tako, logično, što je iznos veći, naravno, veća je i suma koja mora da se izdvoji za proviziju. Ako su i kupac i prodavac u istoj banci, provizija se kreće od 750 dinara fiksno pa do oko 0,20 odsto od vrednosti nekretnine. Uobičajeno je da banke ne zaračunavaju ovu naknadu ukoliko one odobre stambeni kredit.
Kada je klijent – kupac koji uplaćuje novac na račun prodavca u drugoj banci, taj trošak takođe se negde plaća fiksno, ali kod pojedinih banaka i do 0,95 odsto. Primera radi, za stan koji košta 100.000 evra, naknada bi iznosila 950 evra.
Takođe, praktično sve banke na devizne prilive iz inostranstva zaračunavaju proviziju od 0,12 do 0,80 procenata. To i ne bi bilo previše da nisu ustanovile minimalne iznose koji se moraju platiti bez obzira na to koliko je malo novca nekome stiglo iz inostranstva. U praksi se pokazalo da građani na svaki devizni priliv plaćaju daleko veće provizije od naznačenih.
Tekući računi omogućavaju pozajmicu i druge pogodnosti, a pravilo je da se otvaranje ne naplaćuje, kao i uplate na račun. Ali, za skoro sve ostalo, mora da se izdvoji novac. Tako vlasnik računa treba da ima na umu da će plaćati mesečni trošak za održavanje računa, od 20 pa do 150 dinara ako je sa "paketom", a ako mu banka pošalje opomenu zbog ulaska u nedozvoljeni minus još od 100 do 230 dinara. Deblokada računa košta u nekim bankama 250 dinara, a neretko zatvaranje mora da se plati 350 dinara. U pojedinim bankama neophodni su i početni troškovi od 220 dinara od kojih 100 dinara za aktiviranje računa. Pojedine banke imaju i pakete koji omogućavaju korisniku da dobije platnu i kreditnu karticu, SMS obaveštenje o stanju na računu, da daju trajni nalog za plaćanja, usluge elektronskog bankarstva. Što je paket veći, to je veća i cena mesečnog održavanja. Naknada za izdavanje čekova uglavnom iznosi od pet do desetak dinara po čeku.
Uz to, neke naplaćuju izradu potvrde na zahtev korisnika tekućeg računa koja košta i do 500 dinara, a o istoriji stanja računa stotinak dinara.
Pokazalo se da veliki broj građana plaća isključivo kamate na dozvoljeni minus, i pri tom ne vraća dug. Ako je, recimo, minus 20.000 dinara celog meseca, na ime kamate od 2,5 odsto mesečno se plaća 500 dinara, a ako se koristi cele godine dolazimo do cifre od 6.000 dinara. Ako se "uđe u crveno" sa 5.000 dinara na ime zatezne kamate mora se platiti još 250 dinara, plus kamata na dozvoljeni minus, a na to mesečni troškovi održavanja, a dug se pri tom ne smanjuje.
Kreditne kartice, koje sve više potiskuju pozajmice, najnovija su zamka. Ako se "plastika", uz kamate koje idu i do 40 odsto godišnje, olako "pegla" iz dužničkog kola je tek onda teško izaći. Oko milion vlasnika uz kreditne kartice imaju i izdatke. Počev od članarine koja je na godišnjem nivou do hitne izrade kartica (nešto više od hiljadu dinara). Banke će naplatiti i naknadu zbog neosnovanih reklamacija, gašenja kartice, slanje izvoda poštom. Zatim, ako zagubite ili zaboravite PIN kod, novi će vas koštati 300 dinara. Podizanje novca na bankomatu matične banke je besplatno, ali na svim ostalim se zaračunava provizija od oko tri odsto.
Krediti su nužno zlo i ako ne morate, kako je savetovao i guverner Radova Jelašić, ne zadužujte se.
-----------------------------------------------------------
Sve više žalbi
Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS od početka godine do sada stiglo je oko 800 prigovora na banke, što je za 1,9 puta više u odnosu na isti period lane. Najveći broj žalbi je na kredite, valutna klauzula, varijabilna kamata, primena obračunskog kursa i na probleme sa tekućim računima, a polovina tužakanja odnosi se na osam banaka.
Nezadovoljstvo građana proizilazi, kako obrazlažu iz NBS, zbog nedovoljne informisanosti o bankarskim uslugama, koje su sve raznovrsnije i sofisticiranije. Ne razumeju i šta je nominalna kamatna stopa, efektivna, varijabilna, valutna klauzula, revalorizacija i indeksacija kredita....
Žalbe korisnika kredita ukazuju, ističu iz NBS, da su problemi u praksi mnogobrojni. Zbog toga će insistirati na pravu građana da se informišu i upoznaju sa svim obavezama koje preuzimaju, ali i na razvijanju i negovanju fer odnosa banaka prema klijentima.
Narodna banka je izdala i prospekt o kreditima u kojem se građani upozoravaju da se pre uzimanja dobro upoznaju sa svim uslovima, jer kad se ugovor potpiše, mora da se ispoštuje. Zato treba najpre detaljno proveriti koliki su svi troškovi kredita koji se plaćaju banci i, što je još važnije, da li po ugovoru banka može nezavisno od volje da promeni uslove kreditiranja.
-----------------------------------------------------------
Fer konkurencija
Pokret za zaštitu potrošača Beograda namerava građanima da omogućiti preko govornog automata informacije o bankarskim uslugama. Tako će moći da uporede i saznaju ko nudi najbolje uslove kreditiranja što će naterati banke da budu konkurentnije, uveren je predsednik pokreta Petar Bogosavljević. Po njemu visokim kamatama "kumuje" kartelizacija banaka, a Zakon o bankama, kako kaže, forsira monopol na bankarskom tržištu pa bi "država trebalo da utvrdi monopolski položaj i u finansijskoj sferi". Nepotpuna su i sistemska rešenja preuzeta iz EU, jer nisu preneti mehanizmi za njihovo delovanje.
– Srbiji je potrebno definisanje potrošačke politike, kako je to učinjeno u svetu i EU, i to uz sve elemente nacionalne politike. Time bi se uspostavila fer konkurencija. Iskustvo Slovenije, čija je organizacija potrošača učestvovala u pripremi potrošačke politike ulaska u EU, dobro bi nam došlo – kaže on.
Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, pak, uverava da kamate nisu previsoke, ako se ima u vidu stopa inflacije i obavezne rezerve, kao i cena po kojoj se banke zadužuju u inostranstvu. Monopola nema, ističe, jer se banke grčevito bore za svakog klijenta. A da ih baš ne "deru" pokazuje i to što je profitna stopa banaka u Srbiji iznosila sedam odsto dok je u drugim zemljama u tranziciji veća od 10 procenata.
-----------------------------------------------------------
Koliko koštaju računi u Sloveniji
Troškovi za vođenje računa u Sloveniji iznose od 1,9 do 7,3 evra i razlikuju se od toga kakav je: kod studentskog se ne naplaćuje. a najskuplje održavanje je za "zlatni".
Kada je reč o karticama – podizanje gotovine sa bankomata "Maestro" na drugom automatu je 0,47 evra (isto i u svim ostalim državama EU), ako je u drugoj valuti onda je jedan odsto od iznosa.
Godišnja članarina, koja se prve godine ne plaća, za, recimo, NLB viza kartice košta 16,6 evra. Troškovi osiguranja u slučaju krađe ili gubitka viza ili master kartice, koji su uključeni u godišnju članarinu, iznose 0,8 odsto od odobrenog mesečnog limita do 2.000 evra, a 0,9 odsto do 2.921 evro.
-----------------------------------------------------------
Vodič za troškovnik kredita
– Troškove "obrade" kredita većina banaka naplaćuje od 0,5 do tri odsto.
– Za pojedine kredite naplaćuju se i troškovi osiguranja, od 0,5 do dva odsto.
– Kao obezbeđenje za neke kredite treba i menica koja košta 50 dinara.
– Proviziju za administriranje kredita banke naplaćuju jednom godišnje u iznosu jedan-dva odsto na ostatak duga do kraja otplatnog perioda.
– Za stambene kredite osiguranje kod Nacionalne korporacije fiksna košta 30 evra.
- Izveštaj Kreditnog biroa, po tarifniku Udruženja banka, iznosi 205 dinara.
– Interkalarna kamata naplaćuje se najčešće kod kredita sa grejs periodom, i to od puštanja do uplate prve rate, najčešće u visini EKS.
– Visina rate zavisi i od EURIBOR-a, tromesečni je 4,8 odsto.
-----------------------------------------------------------
Kamata najvažnija
Prilikom uzimanja kredita najbitniji delovi ugovora su podaci o visini kamate – nominalna predstavlja samo iznos na mesečnom ili godišnjem nivou, dok efektivna uključuje i druge troškove, a na visinu te stope utiče i rok otplate kredita. Za pojedine kredite naplaćuje se i takozvana interkalarna kamata, koja se obračunava od momenta kada klijent podigne kredit do prve rate koju uplati i najčešće je jednaka efektivnoj.
[objavljeno: ]
.jpg)
