Izvor: RTS, 13.Avg.2013, 20:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žedni pored vode!
Zbog niskog vodostaja u Srbiji brojna mesta, gotovo celo leto znaju samo za suve slavine. Za izgradnju 35 regionalnih akumulacija, Srbiji nedostaje novac, ali i projekti.
Kako izgleda kada na više od 30 stepeni ostanete bez vode, najbolje znaju građani Čačka, Gornjeg Milanovca, Lučana, Požege. Kada je uzrok tome kvar, kao što se dogodilo na vodosistemu "Rzav", nestašica vode, čini se, lakše se podnosi. Međutim, u Srbiji su brojna mesta koja, zbog niskog vodostaja, godinama, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << gotovo celo leto znaju samo za suve slavine.
Završetak izgradnje akumulacije "Selova" kod Kuršumlije stanovnici tog kraja čekaju više od 30 godina. Brana je izgrađena 2007. godine, ali od tada radovi stoje.
"Ima određenih oštećenja. Ono što prvo treba raditi, završiti gradilišni put, pripremiti projekte čišćenja akumulacije, uraditi završne radove na objekte, reparirati hidromašinsku opremu", kaže Veljko Dimitrijević, bivši direktor "Hidrotehnike", izvođača radova.
Sličnu sudbinu ima i akumulacija "Stubo-rovni" kod Valjeva čiji završetak 25 godina čekaju meštani nekoliko opština.
Direktor JP "Kolubara" iz Valjeva Miodrag Marković kaže da je po dinamici bilo predviđeno da krajem kalendarske godine počne sa probnim punjenjem akumulacije.
"S obzirom na rekonstrukciju i rebalans budžeta izgubili smo deo sredstava namenjenih za završetak sanitarne zaštite ove akumulacije i taj posao će biti odložen za početak sledeće kalendarske godine kada se obezbede sredstava u budžetu", kaže Marković.
Bez završetka akumulacije "Svračkovo" kod Arilja korisnici vodosistema "Rzav" neće moći da računaju na pouzdano vodosnabdevanje ni ubuduće.
"Zbog nedostatka sredstava ponovo smo krajem meseca prekunuli radove, a radovi se ne odvijaju po ugovorenoj dinamici koja je trebalo da traje šest godina, ako se ovako nastavi obezbeđenje sredstava radovi će trajati narednih 20 godina a građani će i dalje biti žedni" navodi generalni direktor JP "Rzav" iz Užica Ljubo Lazović.
Generalni sekretar Srpsko-norveškog društva Dragan Marković kaže da su godinama pokušavali, zajedno sa kompanijama iz Norveške da investiraju u branu "Stračkovo" i da uz deo proizvodnje električne energije reše problem vodosnabdevanja opština koje su vezane za "Rzav".
"Međutim, u tom trenutku u ovom kraju nije bilo dobre volje za rešenje koje je ponuđeno", ističe Marković.
Samo za te tri akumulacije potrebno je oko 80 miliona evra. Iz "Srbijavoda" uveravaju će učiniti sve da neophodan novac obezbede.
Generalni direktor JP "Srbijavode" Goran Puzović, kaže da će ove jeseni voditi žestoku kampanju da nadležnim državnim organima predoče da je najisplativije ulaganje u vodoprivredu, da taj osnovni resurs - vodu omoguće svakom građaninu da pije dobru i zdravu vodu.
"Predložićemo da se u narednoj godini izdvoje ozbiljna sredstva da se prvenstveno Selova i Stubo-rovno završe", kažem Puzović.
Ne bi trebalo propustiti priliku da se za izgradnju upotrebe sredstava iz evropskih fondova, što su iskoristili Kruševljani.
Generalni direktor JP "Vodovod" iz Kruševca Milutin Tasić kaže da za projekat regionalnog vodosnabdevanje Rasinskog okruga nije bilo kreditne linije i da su sredstva obezbeđena iz EU.
Ipak, za taj novac potrebni su odgovarajući projekti.
Profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu Marko Ivetić kaže da nema odgovarajuće projektno tehničke dokumentacije.
"Taj problem vodosnabdevanja i kanalisanja se stavlja u neki drugi plan, a u ovoj opštoj besparici prvo se ide na neke projekte koji brže daju efekta, brže su vidljivi", navodi Ivetić.
Od novca koji se troši na održavanje započetih projekata, tvrde nadležni, mogle su da se izgrade bar još dve akumulacije. Prema njihovim proračunima u Srbiji ima osnova da ih se izgradi čak 35, a to bi omogućilo da zimske padavine sačuvamo za letnje dane, kada je voda preko potrebna.
