Izvor: Politika, 22.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žedne njive pored vode
Dok je kanal Tisa - Palić pun vode, oko njega se prostiru spržene njive Subotica - Prema prvim procenama ratara, samo je u subotičkom ataru šteta od suše oko 35 miliona evra, što je vrednost kojom je bilo moguće izgraditi zalivni sistemi na preko 7.000 hektara! Suša na njivama spržila je onoliko novca koliko bi bilo dovoljno da je uložen u sisteme za navodnjavanje, da se severna Bačka zauvek reši zavisnosti od sušnih leta. Cena sistema za navodnjavanje po hektaru iznosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 5.000 evra, ako se uzima najsavremenija oprema, pa nije teško izračunati veličinu investicije koju je ove godine "istopilo" sunce. Kada se tome doda da je 2003. suša ovde načinila štetu od preko šest miliona evra, jasno je koliki se danak plaća delom zbog siromaštva, a delom i zbog nedovršene strategije o gazdovanju vodama.
Jer, vode ima dovoljno. Radnici vodoprivrednog preduzeća "Severna Bačka" upravo kopaju nova dva kilometra vodotoka, kako bi vodu iz kanala Tisa - Palić razgranali po terenu. Do sada je u kanal između Tise i Palića, koji je počeo da se gradi još 1985. godine, uloženo oko 25 miliona evra, koji leže potpuno neiskorišćeni kao "mrtva" investicija. Uz obale ovog kanala, protežu se hiljade hektara žednih njiva jer vodu iz kanala niko ne koristi.
- O problemu navodnjavanja moguće je govoriti kao o nizu nelogičnosti. Strategija o snabdevanju vodom, iz sredine osamdesetih, kada je i počela izgradnja sistema Dunav - Tisa - Dunav, i dalje je na snazi i država svake godine izdvaja skroman iznos da se nastave radovi na kanalu. Mi danas u severnoj Bačkoj imamo izgrađena 24 kilometra kanala do Palića, devet kilometara do rečice Čik, a do Krivaje treba izgraditi još 15 kilometara - kaže za "Politiku" Slavko Vrndžić, tehnički direktor VP "Severne Bačke". Od izgrađenog regionalnog sistema, vodu koristi samo ribnjak "Kapetanski rit", sa oko 600 hektara površine, i ratari na još oko 300 hektara, što je veoma mali udeo u čitavom konceptu snabdevanja vodom severne Bačke.
Sa ovim sistemom, od preko 40.000 hektara oranica u subotičkom ataru, voda bi mogla da dođe bar do polovine oranica, ali onda tu nastaje drugi problem. Svaki ratar izdvaja državi određeni iznos na ime stavke gazdovanja vodama, a pri tom od toga on nema gotovo ništa. Kanalski sistem Tisa - Palić građen je pre svega sa ciljem da vodu iz njega crpe velika poljoprivredna gazdinstva, potom Palićko jezero za obnovu vode i na kraju i industrija za tehničku vodu. Danas je ne koristi niko. Velikih poljoprivrednih gazdinstava više nema, svi su propali ili privatizovani, a kanal se proteže velikim delom i kroz državnu zemlju, pa niko nije voljan da investira u sistem za navodnjavanje kada ne zna šta će biti sudbina državnog zemljišta. Povremeno je voda i upumpavana u Palić, ali je skupo održavanje eko-sistema, jer on tada kao jedini korisnik mora da snosi troškove uključivanja pumpi, što znatno povećava cenu litra kanalske vode. Ni velike industrije, koja bi koristila kanalsku vodu kao tehničku, takođe više nema. Tako kanal ostaje kao svrha sam sebi.
- Uz najjednostavniju zalivnu opremu, postavljenu samo duž kanala, voda bi mogla da stigne bar do 1.000 hektara oranica. Međutim, čak ni to se ne koristi. Našem preduzeću bi naravno bilo u interesu da sistem funkcioniše i mi nismo ni naplaćivali korišćenje vode, samo da motivišemo ratare, ali voda iz kanala za zalivanje koristi se tek sporadično i više kao izuzetak - kaže Vrndžić.
A. I.
[objavljeno: 22.08.2007.]
