Izvor: Politika, 21.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zec nije ispraćen
Poslednje tri-četiri nedelje u Srbiji su dominirale tri udarne teme. Sudbina Kosova i Metohije u svetlu novih pregovora o statusu te naše južne pokrajine, uspesi naših sportista, pa i diskvalifikacija Partizana iz evropskih takmičenja i konačno – inflacija. Tačnije, da li će se započeta poskupljenja hleba, mesa, i mleka, kao donedavni šumski požari, proširiti na ostale namirnice, a potom, po lančanoj reakciji, i na druge sektore. Rečju, preti li nam gotovo urnebesna inflacija već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvih jesenjih dana?
Srećom, ništa od toga se nije dogodilo.
Cene hleba se, kako gde, čak i vraćaju unazad. Poskupelo je samo sveže svinjsko meso i piletina. Ne i prerađevine. Sa uljem se još ništa ne zna. Može biti, ali ne mora da znači. Posle odluke vlade da zabrani izvoz žitarica tokom 90 dana, počeli su da pojevtinjuju pšenica i kukuruz. Da li će se takav trend nastaviti, ostaje da se vidi, ali sve ukazuje na to da prvobitan inflatorni huk u poljoprivredno-prehrambenom sektoru nije naišao na veći odjek u ostalim delovima privrede. I to je dobro.
Čak i bez "bensedin" uveravanja guvernera NBS Radovana Jelašića, da će i po cenu gubitaka centralne banke održati zadati antiinflatorni cilj od oko 6,5 odsto 2007, dogodilo se nešto što, ipak, ukazuje na izvesnu zrelost domaćeg tržišta. Svejedno u kojoj se našoj drugoj tranzicionoj fazi nalazilo. Tržište, jednostavno, nije reagovalo u stilu stampeda.
Izostalo je, kako su tu pojavu pre dve decenije slikovito prikazivali ekonomisti, klasično "jurenje zeca". Tada je bilo dovoljno da samo jedan "odvažan" proizvođač iskoči iz kolotečine i u javnost izađe sa najavom novih cena pa da svi listom krenu u poteru za njim. U rovitoj psihološkoj situaciji inflacija je dobijala zastrašujuće razmere. Najpogubnije po ovu privredu bilo je često vraćanje ili administrativno zamrzavanje cena. Takve poteze čak i tadašnje tržište i život žestoko su kažnjavali. Cene su divljale, a nestašice pustošile prodavnice. Inflacija i oskudice bili su gotovo nebeska kazna za "nebeski narod". Ovoga puta, ne samo srećnim sticajem okolnosti, zec nije ispraćen niti je povukao ostale.
Da nije bilo nekoliko dežurnih upozorenja resornog ministra Slobodana Milosavljevića "o neopravdanim poskupljenjima hleba" i obećanja da će robne rezervi intervenisati većim isporukama brašna po nižim cenama, drugih političkih poteza nije bilo. I pored nekih poskupljenja prošlog meseca julska inflacija bila je minus 0,2 odsto.
"Nevidljiva ruka" tržišta, ipak, nije svemoguća. I to ujedinjena Evropa svakim danom dokazuje. Ona tu nesavršenost ispravlja sistemskim mehanizmima koji blagovremeno reaguju na svaki izazov. Svejedno kako se zvao – suša ili poplave.
Možda bi i mi, dok se ne domognemo te evropske porodice država, mogli ponešto da naučimo od nje i da posle podbačaja u proizvodnji žita ili poskupljenja mesa ne padamo u nesvest od straha da nam se inflacija opet ne povampiri. To je, ipak, ekonomska kategorija, a ne prirodna sila, na koju se može delovati. Ali, to treba i znati. Jesen će, verovatno, pokazati koliko smo tim veštinama ovladali.
[objavljeno: 21/08/2007]
