Izvor: Blic, 30.Jan.2012, 00:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvu hitno treba kontrola javnih nabavki
Javna je tajna da gotovo svaka operacija u srpskom zdravstvu ima svoju cenu. Naravno, radi se o onim cenama koje nisu legalne, već koje se isplaćuju doktorima na ruke. Cene hirurških zahvata, određenih snimanja ili porođaja kreću se od 150 do čak 1.500 evra. Korupcija u bolnicama odavno je poljuljala poverenje građana u zdravstveni sistem. Svi nadležni u državi priznaju njeno postojanje, kao i visoku korupciju, koja podrazumeva razne malverzacije oko javnih nabavki lekova i medicinske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << opreme.
Prosečna vrednost mita u zdravstvu bila je 169 evra u oktobru 2009, da bi u isto vreme 2010. porasla na 255 evra. Prema istraživanju Svetske banke, Srbija ima najvišu potrošnju za zdravstvo u Evropi, a ukupna šteta od korupcije i prevara u zdravstvu je 500 miliona evra godišnje. Korupcija je najčešća među hirurzima, slede ginekolozi, dok su na trećem mestu anesteziolozi. Među hirurzima najviše na ovaj način zarađuju kardiohirurzi, ne zaostaju mnogo ni neurohirurzi i ortopedi, dok su među ginekolozima najkorumpiraniji akušeri. Korupcije najmanje ima u domovima zdravlja, a najviše u institutima i kliničkim centrima.
Izigravanje tendera
Dr Dragan J. Milić
Dr Dragan J. Milić, vaskularni hirurg u Kliničkom centru Niš, koga su čitaoci „Blica" izabrali za ministra zdravlja Naše Vlade, kaže da je korupcija u zdravstvu najosetljivija tema u društvu, koja zauzima najveću medijsku pažnju jer su ljudi najranjiviji kada su bolesni.
- Mislim da zdravstvo u Srbiji nije ništa bolesnije nego što su i svi ostali segmenti društva. Naravno, postoje mnoge stvari koje mogu da se promene da bi se korupcija svela na najmanju moguću meru - ističe dr Milić.
Prema njegovom mišljenju, ono što je važno i zbog čega država ima najveću štetu jeste sistemska korupcija u zdravstvu.
- Zakon o javnim nabavkama omogućava različite manipulacije, koje svakako mogu da se okarakterišu kao visoka korupcija. Zdravstvene ustanove raspisuju tendere, gde se u specifikacijama često tačno opiše ono šta želi da se kupi i od koga, jer se dobro zna ko šta može da ponudi. Onda se na tender odazovu još dva ponuđača, koji - naravno - ne odgovaraju zahtevima. Na taj način se fiktivno poštuje zakon od tri ponuđača - objašnjava dr Milić.
Manje liste čekanja
S druge strane, nastavlja „Blicov" ministar zdravlja, ono što se najviše vidi jeste niži nivo korupcije, gde su pacijenti prinuđeni (ili već smatraju to normalnim ponašanjem) da lekara „časte" zbog neke procedure ili operacije, što je nedopustivo.
Mito direktno lekarima
Prema poslednjem istraživanju o korupciji i podmićivanju, koje je u sproveo TNS „Medija galup", zdravstvo je na prvom mestu po korupciji, dok su posle lekara najpodmitljiviji policajci, a zatim službenici u državnoj administraciji i profesori. Od ispitanika koji su se izjasnili da su dali mito, čak 57 odsto ih je dalo direktno lekarima.
- Kako bismo i ovaj deo rešili, obavezo treba smanjiti liste čekanja, jer upravo je tu mogućnost za korupciju najveća. Što je lista čekanja duža, mogućnost za korupciju je veća. Sasvim je logično da, ako pacijent čeka na neku operaciju godinu dana, on pokušava da prevari tu listu i da na intervenciju dođe ranije. Ima dve mogućnosti: da nađe vezu ili da nekome plati. Međutim, rešenje je u tome da se povećaju kapaciteti za one grane medicine gde postoje liste čekanja. Treba smanjiti i birokratiju i sva moguća opterećenja koja pacijentima otežavaju da dođu do lekara - predlaže dr Milić.
Vladimir Goati, član saveta „Blica", doktor nauka i predsednik NVO „Transparentnost Srbija", kaže da ono sa čime sada ne uspevamo da izađemo na kraj a što bi sprečilo ili smanjilo korupciju jeste ozbiljnije i temeljnije prihvatanje privatnog sektora u zdravstvu, tačnije izjednačavanje privatnog i javnog sektora.
Vladimir Goati
- Država tu okleva. Povlači određene poteze, pa ih ponovo vraća. To pogoduje javnom sektoru, pa zato i dolazimo do toga da moramo da lekarima dajemo koruptivne poklone, pa čak i novac, da bi pacijent mogao da bude operisan. Zato država mora jasno da definiše položaj privatnog sektora i da ga legalizuje - objašnjava Goati.
On napominje da se mora regulisati i rad lekara u privatnim ustanovama i pod kojim uslovima bi oni mogli da ga obavljaju. To do sada, nastavlja on, nije precizno urađeno, zbog čega ogromna većina stručnjaka radi u privatnim klinikama.
- Tu treba država da prelomi. Ili će pustiti ljude da rade, ali da se sve strože kontroliše, ili će ostati ovako neodređena i konfuzna situacija - kaže Goati.
Nizak moral
Mišljenje sociologa Srećka Mihajlovića, člana Saveta „Blica", jeste da korupcija ne može da se smanji među ljudima jer ima mnogo onih koji su u načelu protiv korupcije dok ne dođu i sami u oređenu situaciju. Ipak, on tvrdi da je najveći problem visoka korupcija kada je reč o javnim nabavkama.
- Naš javni moral je na prilično niskom nivou. Lako objašnjavamo to što se teško živi. Previše imamo razumevanja za korupciju, a malo imamo sistemske borbe protiv nje. I sama država je neodređena. Imamo dve agencije za borbu protiv korupcije čiji su efekti mali. Čini mi se da nedostaje veće razumevanje tog konkretnog problema. S druge strane, lako ocrnimo ljude, pogotovo lekare u priči o korupciji, a da organi gonjenja nikada ne dovedu stvari do kraja, odnosno ocrnimo ljude a da ne znamo šta se do kraja sve desilo - tvrdi Mihajlović.
Zoran Ilić, član saveta „Blica" i vlasnik firme „Biomelem", kaže da su političari najkorumpiraniji, što se onda reflektuje na svaki segment našeg društva. Zbog toga on misli da moramo da imamo na ključnim mestima ljude državničkog kapaciteta, koji su i materijalno obezbeđeni.
Povezane vesti: Snažnije sudstvo brzo bi suzbilo korupciju u državi Štefan File naterao vladu da zakon ne radi u tajnosti Kontrola javnih nabavki ne sme da bude ukinuta Primanje mita i laganje političara su slika Srbije Dežer: Korupcija u javnim nabavkama je direktna krađa od građana
