Izvor: Večernje novosti, 24.Jul.2013, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvo: Privremeni kadar prelazi za „stalno”
POSAO u zdravstvu, prema novom kadrovskom planu Ministarstva zdravlja, dobiće 410 lekara, 820 medicinskih sestara, 404 stomatologa i stomatološka tehničara i 30 farmaceuta. Međutim, radne knjižice će dobiti oni koji već rade u zdravstvenim ustanovama, ali mimo ugovora sa Fondom zdravstvenog osiguranja. Takvih je, trenutno, više od 13.000, pa će se svaki osmi među njima sada samo preseliti sa platnog spiska ustanove na zdravstvenu kasu iz koje se finansiraju zarade 104.500 zaposlenih u sektoru. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Zvanično, svaka zdravstvena ustanova kojoj je odobreno proširenje kadra, obavezna je da raspiše konkurs. Ali, malo ko veruje da bi, bar ne u značajnijem broju slučajeva, moglo da se ispostavi da su kandidati sa biroa „bolji“ od onih koji su radeći godinama po ugovoru „ispekli zanat“. To, ipak, ne znači da za nova radna mesta ne mogu da se takmiče i oko 2.300 lekara i čak 13.000 medicinskih sestara i tehničara. Odobravanjem zapošljavanja 410 lekara i 820 medicinskih sestara, u zdravstvu se samo ublažava manjak zaposlenih medicinara, ali se time automatski ne rešava problem najdeficitarnijih kadrova. Jer, anesteziologa, patologa, radiologa nema na birou. Radi oko 600 specijalista anesteziologije i reanimacije, a nedostaje još oko 300.POTREBAN I PROSTOR Manjak kadra je evidentan, ali generalno naš najveći problem je nedostatak prostora - kaže docent dr Zoran Radojičić, direktor „Tiršove“. - Ova bolnica je svojevremeno izgrađena za 100 pacijenata, a trenutno imamo 300 kreveta. Mi u ovakav prostor ne možemo da smestimo najsavremenije tehnologije. Problem bi relativno lako mogao da se reši izgradnjom nove zgrade od 2.000 kvadrata, za oko dva miliona evra. Na spisku deficitarnih specijalnosti je 13 profila: vaskularni i grudni hirurzi, anesteziolozi, kardiohirurzi, radiolozi, patolozi... A oni koji sad započnu specijalizaciju, tek za pet godina će moći samostalno da rade. - Mi hronično imamo problem sa manjkom doktora, ali i nemedicinskog osoblja, a trenutno nam je najveći problem manjak ljudi za održavanje higijene - kaže docent dr Zoran Radojičić, direktor Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj. Mnoge zdravstvene ustanove odavno same popunjavaju kadrovske „rupe“, tako što zapošljavaju lekare, medicinske sestre, ali i nemedicinsko osoblje, po ugovoru na tri, šest ili najduže 11 meseci, a onda posle mesec dana prekida ponovo obnavljaju ugovore. Tako se Klinički centar Srbije, koji ima manje zaposlenih nego što je propisano, našao u situaciji da sam finansira plate više od 900 zaposlenih po ugovoru, što je mesečno 55 miliona dinara. - Novina je da zdravstvene ustanove sada mogu da pokušaju da problem zarada rešavaju i „preko“ pokrajine, opština ili gradova, koji iz svog budžeta mogu da finansiraju deo zaposlenih - kažu u Ministarstvu zdravlja.
Nastavak na Večernje novosti...
