Izvor: RTS, 06.Apr.2018, 16:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdravstvene medijatorke povezuju Rome sa lekarima
U 60 opština u Srbiji radi 85 romskih zdravstvenih medijatorki. Njihov zadatak je da povežu romsku zajednicu sa zdravstvenom službom, da edukuju ljude, vode evidenciju o njihovom zdravstvenom stanju.
U 60 opština u Srbiji radi 85 romskih zdravstvenih medijatorki. One povezuju romsku zajednicu sa zdravstvenom službom, obučavaju ljude, vode evidenciju o njihovom zdravstvenom stanju.
Sve medijatorke >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su žene, sve govore romski jezik, a angažuje ih i plaća Ministarstvo zdravlja.
Snežana Ristić, iz romskog naselja u Jagodini već sedam godina radi kao zdravstvena medijatorka.
Ona ima potpunu sliku i preciznu evidenciju o svim romskim porodicama u okolini, ušla je u svaku kuću, poznaje svako dete i ponosno ističe da je mnogima spasila život, jer ih je naterala da odu lekaru ili da vakcinišu decu.
Snežana Ristić, romska zdravstvena medijatorka, kaže:
„Deca su vakcinisana sva u kompletu, trudnice redovno idu kod lekara, uspela sam da čak i starije gospođe imaju izabranog ginekologa i da povremeno obiđu ginekologa i što je najvažnije preventivne preglede rade."
Posle početnih otpora i Romi u naselju shvatili su koliko im zapravo Snežana pomaže.
Duško Petrović, stanovnik romskog naselja, navodi: „Sve što je bilo u njenoj moći ona nam je pomogla i za lične karte i za Đorđa za dokument za tuđu negu i za sve nam je pomogla"
Pošto su dosadašnja iskustva izuzetna Ministarstvo zdravlja rešilo je da poveća broj zdravstvenih medijatorki na terenu.
U toku je obuka još 26 mladih Romkinja za isto toliko opština u Srbiji.
Do sada je kroz rad medijatorki evidentirano blizu 90 hiljada punoletnih Roma i 52 hiljade mališana.
Dragan Đorđević, koordinator programa romskih medijatorki, kaže:
„Kao što imaju svoja prava oni imaju i obavezu, oni su obavezni da moraju da budu u zdravstvenom sistemu i da moraju da se leče.Tu smo mi da im pomognemo i da im približimo zdravstveni sistem, jer mi smo jedna veza koja se dešava izmedju naselja i zdravstvenog sistema."
Statistike kažu da je životni vek romske populacije u proseku 10 do 15 godina kraći u odnosu na ostatak stanovništva.
Kritična su takozvana karton naselja, gde je higijena na najnižem nivou, a rizik od oboljevanja izuzetno visok.
Sva naselja i sve porodice obiće će medijatorke, da za početak imaju lična dokumenta i zdravstvene knižice, a zatim i svog izabranog lekara, ginekologa ili pedijatra.
