Izvor: B92, 18.Jan.2022, 22:32

Zdravlje: Zašto sam prešla na hranu koju je jela moja baka

Mnoge zaboravljene namirnice vraćaju se na polja i na naše tanjire.

Kada bih kao dete posećivala dom mojih predaka u ruralnom Utar Pradešu u severnoj Indiji, često bih zatekla svoju baku kako jede roti - somun - napravljen od bisernog prosa ili sirka.

Pomešala bi brašno sa vodom, uzela komad testa i tukla ga između dlanova kako bi napravila veliki ravan disk, a zatim ga kuvala u peći na drva.

Kada bi mi ponudila zalogaj, okrenula bih nos.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Nisam mogla da razumem zašto bi ih odabrala umesto tanjih, ukusnijih, lakših za jelo pšeničnih hlepčića.

Ali pre nekoliko godina, prešla sam na hranu koju je jela moja baka.

Indija je 2018. godinu proslavila kao Godinu prosa, a u martu su Ujedinjene nacije prihvatile predlog Delhija da se 2023. godina slavi kao Međunarodna godina prosa.

Izveštaji kažu da bi godina bila iskorišćena za podizanje svesti o zdravstvenim prednostima prosa i njihovoj prikladnosti za uzgoj - ono može da raste u degradiranom zemljištu i treba mu malo pesticida - u vreme kada je svet suočen sa baukom globalnog zagrevanja.

Proso, kaže doktorka Hjuz, sve više se prepoznaje kao "pametna hrana" jer je "dobro za planetu, dobro za farmera i dobro za vas".

"Zahteva manje vode i raste na veoma visokim temperaturama. Dobro je za farmera jer je veoma otporno i može da preživi zarazne bolesti. Dobro je za vas jer je hranljivije.

"Studije pokazuju da proso smanjuje dijabetes, poboljšava profil holesterola, ublažava nedostatke kalcijuma, cinka i gvožđa.

"Takođe, ne sadrži gluten."

Doktorka Hjuz, koja je ranije ove godine učestvovala u pripremi Globalnog manifesta za zaboravljenu hranu, kaže da je "ovo prenaglašavanje pirinča i pšenice dovelo do zanemarivanja prosa i mnogih tradicionalnih namirnica koje su pale u drugi plan".

"Budući da nisu uzgajani prema modernim ukusima ili ih nije lako kuvati u današnjem svetu koji se brzo razvija, decenijama su nedovoljno korišćeni i zanemareni.

"Ali je strašno važno imati raznolikost na tanjiru", dodaje ona.

Da bi se to uradilo, "zaboravljeni" usevi će morati da dobiju istu vrstu pažnje posvećene pirinču i pšenici i nekim drugim komercijalnim kulturama.

Stručnjaci kažu da je barem početak napravljen kada je u pitanju proso.

Možda će vas zanimati i ovaj video: Da li je ovo budućnost naše ishrane?

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...