Izvor: RTS, 10.Apr.2020, 17:35
Zdrava škola u vreme pandemije
Idealna je prilika da se prosvetno trojstvo, komunikacija između dece, roditelja i nastavnika, dovede na viši nivo, gde mu je i mesto.
"U vremenu promena, oni koji stalno uče preuzimaju ovu planetu, dok oni koji su završili sa učenjem ostaju lepo obučeni da se bave svetom koji više ne postoji." Erik Hofer
Pričam sa jednim Englezom o "celoživotnom učenju". Kovanica jeste doslovno prevedena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sa engleskog i zvuči mi rogobatno.
On priča, ja gledam njegovu ukočenu gornju usnu, čekam da udahne, pa mu kažem da naš narod ima dve mudre izreke na tu temu, a obe datiraju od pamtiveka:
"Niko se nije naučen rodio. Čovek se uči dok je živ."
Dakle, nije nam baš neophodna američka definicija ovog termina iz daleke '93, mada može da pomogne.
Obe naše izreke su nastale u vreme kada je većina bila nepismena. Evo, opismenili smo se, pa i kompjuterska pismenost nam ide sve bolje.
U ovoj pandemiji učimo svi: deca, nastavnici, roditelji. Sada kada smo svi kod kuće, idealna je prilika da se ovo prosvetno trojstvo, komunikacija između dece, roditelja i nastavnika, dovede na viši nivo, gde mu je i mesto.
Budući da bez kvalitetnog obrazovanja nema boljitka našoj maloj zemlji velikih ljudi.
Bilo bi divno da svaki roditelj može svome detetu da priušti kompjuter. Bilo bi fenomenalno da poslodavac može svakom zaposlenom u prosveti da obezbedi laptop.
Bilo bi društveno odgovorno sa naše strane da deci kojoj roditelji ne mogu da kupe kompjuter to nadomeste grad, opština, donatori, tajkuni, ko god.
Jer, ovo je 21.vek.
Virtuelna nastava preko televizije je odličan prvi korak. U Srbiji ima dece koja nemaju kod kuće ni internet ni kompjuter. Nadajmo se da većina i dalje ima televizore.
Snimljeni časovi koji se emituju preko RTS-a i vebportala su odličan primer supstitucije u SAMR modelu (supstitucija, augumentacija, modifikacija, redefinicija).
Model je važan jer definiše kako kompjuterska tehnologija može da unapredi proces učenja i izvođenja nastave.
Takođe nam pokazuje i put po kome naše obrazovanje treba da hodi i kada nema pandemije.
Nastavnici se po pravilu dobro prilagođavaju promenama. I dovijaju.
Koriste pametne telefone, kompjutere. Šalju mejlom domaće, prosleđuju linkove, komuniciraju sa đacima preko vajbera, votsapa. Imaju video sastanke sa pojedinačnim đacima ili grupama preko zuma, četa, mita, hengauta. Đaci virtuelno prisustvuju preko svojih telefona, tableta, ko šta ima, dobijaju ocene.
Roditelji slušaju kada deca odgovaraju. Prisutni su. Kod kuće, na času.
Nezainteresovani roditelji postaju bitan deo obrazovanja svoje dece. Neki po prvi put pomažu oko domaćih. Neki sada tek imaju vremena da se bave svojom decom. Neki se ne snalaze.
Bilo bi lepo kada bi nam neko rekao da su nastavnici imali organizovane obuke u vezi virtuelne nastave pre pandemije. Oni koji su imali tu sreću, sigurno se lakše prilagođavaju novom tipu nastave.
Ili da čujemo da se sada organizuje onlajn obuka ili podrška nastavnicima. Ovo je vreme besplatnih vebinara, gde nastavnici mogu da se usavršavaju kod kuće, shodno svojim potrebama.
Jer u današnje vreme kompjuterske pismenosti trebalo bi da svi nastavnici znaju kako različite aplikacije mogu da olakšaju proces virtuelnog učenja u čijem centru treba da bude učenik, a ne nastavnik.
Naši programeri bi mogli da u razgovoru sa učiteljima i nastavnicima naprave onlajn platformu po meri i potrebi naših osnovaca. I mlađih i starijih.
Učenici bi to sigurno voleli. Đake u osnovnoj školi možemo da naučimo da bezbedno istražuju po netu. Mogu da prave svoje sajtove koristeći različite aplikacije (Google site, Venngage) na temu bilo koje nastavne jedinice.
Mogu da prave svoje prezentacije pomoću slajdova, power point-a, postere preko Canve, mogu da rade u virtuelnim grupama, mogu da snime, montiraju i pošalju nastavniku svoj projekat. Mogu da dovedu svoje učenje na novi nivo.
Nastavnik može da uz pomoć aplikacije sastavi i pošalje đacima onlajn test, da preko gugl dokumenta komentariše pisane radove, daje uputstva, učestvuje u celom procesu pisanja. Upotreba tehnologije može da motiviše decu da rade više i bolje, a nastavnicima da olakša i osveži posao koji vole.
Svet je otišao daleko, daleko od vremena kada smo naliv-perom pisali pismene zadatke dok je srce lupalo u strahu da stignemo sve u tih 45 minuta. Jer pisanje je proces koji se uči. Kao i sve drugo.
Učenik može da dobije povratnu informaciju od svoga nastavnika, svojih drugova, svakoga sa kim podeli svoj dokument. U tom procesu on preuzima odgovornost za svoje učenje, nastavnik je tu da usmeri i ohrabri, a roditelj da podrži. Komunikacija se ubrzava, a rezultati bivaju sve bolji.
Tehnologija omogućava i saradnju između nastavnika. Olakšava transdisciplinarno planiranje. I ono u zbornici, i virtuelno, na isti način. Sve u cilju boljeg učenja i uspeha naših đaka.
Nastavnicima treba omogućiti stalna i besplatna usavršavanja. Ohrabriti ih da uče jedni od drugih. Sasvim je normalno da o tehnologiji uče i od svojih učenika. I od svoje dece kod kuće.
Za početak da razumeju da je kompjuterima mesto na svim časovima, a ne u samo jednoj učionici koja je na raspolaganju celoj školi.
Dakle, čovek se uči dok je živ. Na nastavnicima je da ga upute kako da mu ceo život bude lep. Kao đačko doba, rekao bi Branko Radičević.
.jpg)
