Izvor: Danas, 23.Dec.2015, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zdrav rad i zdrava hrana...
Amiši uglavnom žive u grupama od dvadesetak porodica. Žene se isključivo između sebe. Imaju svoje škole i amiškog učitelja. Ne idu na dalja školovanja i izuzetno su verni svom bratstvu. Svaka skupina ima crkvu sa episkopom i sveštenicima. Imaju i sopstvena pravila i strogo ih poštuju. Osnovno pravilo - NENASILJE i zato odbijaju da idu u vojsku. Odbacujući sve što je neprirodno, žive samo od onog što je Bog dao. Sve što dolazi iz civilizovanog sveta za njih je neprirodno, nikad >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dovoljno dobro ni čisto. Amiši ne plaćaju porez i ne prihvataju nikakve povlastice vlade SAD.
Pošljunčen put vodi do vrha brežuljka. Na drvenoj tabli piše "Kristalna dolina". Na tom mestu ostavljamo auto i krećemo preko livade. Ograda je spajana kudeljom. Na sredini je širom otvorena kapija. Dvorište je veliko, travnato sa puno guski i kokoški. Nekoliko dečaka, odevenih kao odrasli, štapićem teraju veliki, drveni obruč. Ugledaše nas, nasta tišina i obruč pade na zemlju. Pojavi se sredovečna žena. U rukama nosi zemljanu tepsiju i ide prema nisko napravljenoj kućici sličnoj kokošinjcu. Prilazimo joj, pozdravi nas nehajno i nastavi da radi.
Prednja strana je otvorena, desno je niska plehana peć iznad koje su poređane fioke. Svaka je pomalo izvučena. Žena semenke stavlja u prvu. Ostale su pune. Suše se pomoću sunca i furune; zrnevlje se sprema za duge zimske dane. Makrobiotika, rekli bismo.
Sa dna dvorišta dolazi devojka odevena isto kao ona koju smo videli u gradu. Mlada je i punačka. Nešto dovikuje starijoj ženi. Govore neki čudan nemački jezik.
Nama se obraća na engleskom. Izražavamo želju da razgledamo farmu. Devojka pita odakle smo. "Iz Srbije!", devojka odmahnu glavom. "To je u Evropi!", dodajemo. "Ooo, došli ste iz Evrope, naši preci su takođe došli otud! Šta vas interesuje? Majka i ja smo same, muškarci su na drugoj farmi, pomažu!", reče i pokretom ruke nas pozva:
"Ovo je sušnica za semenke i sve vrste zrnevlja koje skupimo u prirodi. Jedemo zdravu hranu, sami je pripremamo bez ikakvih veštačkih ili fabričkih začina. Sve je kod nas jednostavno: odeću pravimo sami, od tkanja do šivenja, naša odeća nema dugmeta za koje moj otac kaže da predstavljaju - luksuz. Umesto njih pravimo kopče ili petlje... Videli ste kuće, štale, ambare, naši muškarci znaju sve zanate. Radimo od jutra do mraka. Sa zadovoljstvom. Doktora onakvog kao vašeg - nemamo. Naš poznaje lekovite trave i ima iskustva... retko bolujemo, a naši stari, koje duboko poštujemo, doživljavaju najdublju starost."
Prolazimo kroz baštu i dolazimo do ogromnog drvenog ambara boje uzrele višnje. Amiški sinonim. Kako zakoračih, zapahnu me miris sena i slame. Velike merdevine su naslonjene na drvenu "galeriju" . U specijalnim levkastim udubljenjima je pšenica. Ispod nje su crne četvrtaste kočije koje me podsećaju na zatvorene čeze. Iza štale sa konjima je neobično vozilo - žuto obojen drveni "vagon" sa mnoštvom prozorčića:
"Služi kad idemo u crkvu ili posetu nekoj drugoj farmi. Ako je žetva, podiže se kuća ili ambar, svi idemo da pomognemo. Ne, nemamo eksere, sami pravimo drvene klinove i dobri su... Predlažem da uđemo u kuću."
.jpg)
