Izvor: Blic, 29.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbunjivanje
Odsustvo ljubavi u našim privatnim životima, što primećuju ne samo mladi ljudi željni bliskosti ali nevični njenom uspostavljanju, odrasli koji još računaju da nisu za staro gvožđe, već takođe i mnogi savremeni teoretičari kulture, koincidira najpre sa obavezujućom i bespoštednom borbom za društveni status, koja postaje toliko primarna da čak i ljubav stavlja pod svoje koordinate. Međuzavisnost ova dva fenomena, upućuje na zaključak da je preovlađujuća ličnost današnjice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sa svojim krhkim identitetom, potpunom okrenutošću ka spolja, nedvosmislenom zavisnošću od igara međusobnog odmeravanja društvenih maski, zapravo, čovek bez integriteta.
Jer na podlozi vladajućeg narcističkog obrasca odvija se sveopšte dezinvestiranje (ništa više ne deluje kao da je vredno pažnje, truda ili uložene energije, a posebno ne druge osobe), a egzistencijalni očaj najavljen smrću Boga, ustupio je pred rastućom ravnodušnošću, apatijom i „kuliranjem" kao „new look-om" savremene epohe. U okviru te aure ljubav, upravo u kategorijama u kojima su je opisivali, razumevali i o njoj fantazirali mudraci, umetnici, filozofi, pesnici ili sasvim obični ljudi, izgleda da je izgubila moć začaravanja sveta, povlačeći se pred univerzalnim strategijama simulacije, praznim igrama zavođenja i imperativom „lažiranja", izazvanim vrtoglavim obiljem mogućnosti.
Nedvosmisleno se podsmevajući konceptu ljubavi koji se temelji na fantazmu „neobjašnjivog rada hemije", na iznenadnom i intuitivnom prepoznavanju i susretu dva bića, savremena kultura, potpuno otvoreno interpretira ljubav kao susret i prepoznavanje dva interesa, odnosno dva ugovora. Potencijalni partner se funkcionalizuje za „nešto drugo" i samim tim postaje tek dodatak statusu, „imidžu", „slici" i „pakovanju". Uspostavljenje kontakta sa drugim pretpostavlja ne više suptilne igre zavođenja, već vrlo ozbiljan i striktno kontrolisan rad poređenja, kalkulisanja i planiranja.
Zbunjenost koju osećamo još uvek tragajući za ljubavlju, možda je najbolji pokazatelj da smo uprkos vladajućoj logici „postvarenja" još uvek živi.
