Izvor: Politika, 21.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbunjeni srpski antifašizam
U Velikoj Britaniji sećanje na Drugi svetski rat zauzima sasvim posebno mesto. Školski sistem, spomenici i znamenja, kao i javni, simbolički rituali, sistematski čuvaju, obnavljaju i oblikuju uspomene na odbranu otadžbine i pobedu nad fašizmom. Ankete pokazuju da je za stanovnike Velike Britanije Vinston Čerčil još najveća istorijska ličnost. U izboru kurseva srednjoškolci i studenti najradije se opredeljuju za Drugi svetski rat. Elitni koledži u Oksfordu i Kembridžu na najistaknutijim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestima imaju spomen-ploče sa imenima junaka izginulih u Prvom i Drugom svetskom ratu.
U britanskom javnom mnjenju nema nedoumica oko činjenice da je holokaust sinonim apsolutnog zla i najniža tačka do koje se Evropa ikada spustila. Kada je o toj temi reč, postoji linija dobrog ukusa koju ne prelaze ni razuzdani britanski tabloidi. Antifašizam je, jednostavno, deo modernog britanskog identiteta.
Sve to, naravno, ne znači da je javnosti nametnuta nepromenljiva, crno-bela slika borbe demokratije protiv fašizma. Britanska istoriografija pozabavila se i slučajevima naklonosti prema Hitlerovoj Nemačkoj unutar britanske aristokratije, pa i same vladarske kuće Vindzor, kao i primerima predratne saradnje Forin ofisa s Musolinijevom Italijom.
Pred svim tim, putnika iz Srbije lako može da obuzme tuga. Srbi su u Drugom svetskom ratu iskusili pravi genocid i dali dokaze istinskog junaštva, ali ratna znamenja borcima protiv fašizma u Srbiji su skrajnuta, a njihovi spomenici su neretko i oskrnavljeni. Kada je reč o srpskom antifašizmu, pa čak i o ratnim žrtvama, u srpskom javnom mnjenju vlada neverovatna zbunjenost. Sukob između partizana i četnika imao je, istina, sve odlike građanskog rata i razumljivo je da se sugrađani i komšije nerado sećaju bratoubilačkih sukoba svojih predaka. Ali i ta objektivna okolnost slaba je uteha kada se zna da se, na svoju sramotu, srpski istoričari još dele na pristalice partizana, četnika, pa čak i ljotićevaca.
Pogledajte tekstove o četnicima i partizanima u srpskom izdanju popularne Internet enciklopedije "Vikipedija". Ako vam to ne bude dovoljno, pročitajte i članak o ustaškoj Crnoj legiji u "Vikipedijinom" izdanju na hrvatskom jeziku, u kome se nabrajaju uspesi te "elitne jedinice" u odbrani civila od partizanskih i četničkih pokolja. Činjenica da u "Vikipediju" svako može da unese svoju verziju prošlosti ne može da umanji mučan utisak.
I pored cene koju su Srbija i Srbi platili u sukobu s rasističkim totalitarizmima 20. veka, našim ulicama danas marširaju srpski "ćelavci". Neko će, s pravom, reći da su oni deo šireg, evropskog fenomena. U Berlinu, posle svega, policija još, 24 časa dnevno, obezbeđuje jevrejske ustanove, od sinagoga do knjižara. Tu ćete, na ulici, često sresti tetovirane ćelavce u pantalonama maskirnih boja. Ali ćete kraj same Brandenburške kapije videti i spomenik holokaustu. Autori prateće izložbe tu napominju da su, zajedno s Jevrejima, najstrašnija stradanja u fašističkoj Evropi preživeli Rusi, Poljaci i Srbi. Odakle, onda, mladim ljudima u Srbiji te sramotne antisemitske ideje i taj ksenofobični, militantni šovinizam?
S druge strane, ovde se masovni zločini fašizma devalviraju neopreznim, olakim korišćenjem te reči. Ako je sve fašizam, onda taj pojam gubi svoje jezivo, jedinstveno značenje. Zamislite engleske javne ličnosti koje političke protivnike, recimo iz Konzervativne stranke, nazivaju "klerofašistima". U Srbiji, međutim, samozvani "antifašisti" na takav način grade političke karijere i povećavaju stranačke rejtinge, pri čemu se svojski trude da dovedu politički život zemlje do tačke usijanja.
Neko će reći da je istorijsko iskustvo Srba s fašizmom i crnje i drugačije od engleskog.
Uzmimo onda francuski primer, koji nam je nešto bliži. Remon Aron, uticajni francuski sociolog jevrejskog porekla, tvrdio je da je, kao jedan od ideologa De Golovog pokreta otpora, čak i u pitanju odnosa prema Petenovom višijevskom režimu, u ime budućnosti Francuske, uvek mislio na izbegavanje ekstremnih podela i građanskog rata.
Danas smo, ipak, daleko od vremena Hitlera, Čerčila, Petena, Draže i Tita. Zato bi bilo dobro da, pre nego što upotrebimo tešku reč, porazmislimo o njenom značenju. U društvenim naukama fašizam i klerofašizam ipak su jasno definisani pojmovi. Suočimo se, kao građani, s ksenofobijom i primitivizmom. Borbu protiv fašizma prepustimo istoriji i vratimo joj njeno mesto u našem kolektivnom sećanju.
Dr Miloš Ković, docent na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu
[objavljeno: ]
.jpg)
