Izvor: Southeast European Times, 25.Jun.2010, 00:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zbogom Južna Afriko

Posle drugog poraza, reprezentacija Srbije se pakuje.

24/06/2010

Dejan Stanković za Southeast European Times iz Johanesburga i Nelspruita -- 24/06/10

Petnaesti dan, 22. jun

Idemo u Nelspruit, gde Srbija igra finalnu utakmicu u našoj grupi, protiv Australije. Ovo je sada definitivno odlučujući meč.

Odlučili smo da ne idemo autoputem, nego da krenemo dužim putem, kako bismo videli neke zanimljive delove Južne Afrike. I da, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ispostavilo se da je to bila dobra odluka. Ruralni predeli su divni i sada shvatamo zašto se ova zemlja smatra jednom od najlepših na svetu. Predivna je.

Stali smo u gradiću po imenu Pilgrims Rest, u provinciji Mpumalanga, sat vremena vožnje od Nelspruita, prestonice te provincije. Grad je proglašen nacionalnim spomenikom 1986, jer je kopanje zlata počelo na tom mestu. Arhitektura je gotovo ista kao i s kraja 19. veka.

Najveći doživljaj bila je živahna lokalna tržnica, gde se može kupiti svašta, od afričkih radova i nakita do Zulu maski. Cene su vrlo visoke. Ali onda dođe pregovaranje. Ako platite čak i 50 odsto od navedene cene... pa, recimo da ste ispali blesavi. Neki od nas uspeli su da kupe stvari koje zvanično vrede 30 evra za samo 3 evra.

Stadion Mbombela u Nelspruitu definitivno je jedan od najlepših koje sam ikada video. Izgrađen je za Svetsko prvenstvo. Spolja izgleda kao da ga nosi 18 žirafa. Unutra, crno-beli dizajn podseća na zebru. Tema divljine nije slučajnost -- u blizini smo Kruger Parka, najvećeg nacionalnog parka u Južnoj Africi. Jedini problem sa stadionom je to što je teško predvideti zašta bi mogao da se koristi u budućnosti.

Grad Nelspruit zvanično je promenio ime u Mbombela, mada mnogi to ignorišu. To je najmanji od svih gradova domaćina, sa nešto više od 200.000 stanovnika. Sledeća sezona biće prva od sredine devedesetih u kojoj će Mbombela/Nelspruit imati prvoligaški klub. Nije lako popuniti 40.000 sedišta.

Ovde je mnogo manje stvari koje možete raditi, u odnosu na Johanesburg ili Port Elizabet. Posle 10 uveče Mekdonalds je jedina opcija za hranu. Nakon utakmica, kada svi navijači izađu da slave ili da se teše, treba negde i da jedu. Jedan Mekdonalds jednostavno nije dovoljan.

Šesnaesti dan, 23. jun

Još jedno razočarenje. Poraz na utakmici protiv Autsralije 1-2. Sramotan ispraćaj za nas. Naš trener krivi sudiju Horhea Lariondu, koji nam nije dosudio penal nakon što je Tim Kejhil očigledno igrao rukom. Svi mislimo da to nije opravdanje. Izgubili smo od Gane i od Australije, dva tima koja su -- bar kada pogledate imena igrača -- gora od nas. Izgubili smo i treba da idemo kući ranije.

Opet, ovde jeste bilo nekih katastrofalnih sudskih odluka. Puno grešaka sudija; početničkih grešaka. Crveni kartoni, penali, ofsajdi. Gana je takođe bila žrtva. Nemac Filip Lam se izvukao iako je igrao rukom na gol liniji. Trebalo je da dobije crveni karton, a Gana je trebalo da dobije jedanaesterac.

Na početku turnira, kvalitet igre bio je mali. Kako se stvari zagrevaju, postaje bolje. Velike zvezde počinju da igraju svoju igru i uveren sam da ćemo do kraja videti odličan fudbal.

Svetsko prvenstvo je, a Južna Afrika je svet. Nisu to samo Evropa, Amerika i Kina, Japan ili Južna Koreja. S obzirom na prazne stadione i organizacione probleme -- da ne pominjem vrlo nepredvidljivu Džabulani loptu -- ovo prvenstvo je imalo svoje manjkavosti. Ali ostaće u našem sećanju. A nije li to upravo razlog održavanja svetskih prvenstava?

Nastavak na Southeast European Times...